Danas sam shvatila da su moji roditelji više kul od mene...
Decenija dobrog braka. . .i onda pronađem skriveni folder u kompu i shvatim da tog perverznjaka sa kojim živim uopšte ne poznajem!!!
Doživim jednu vrstu orgazma dok štapićem za uši čistim iste.
Kad god krenem na put, imam osećaj da sam nešto zaboravila.
Kada sam odgovarala patologiju, rekla sam da se obdukcija vrši na živom lešu...
Kad povraćam, ne povraćam tiho, kao normalni ljudi, nego derem, ispuštam neke neartikulisane glasove, pri tom i plačem.
Najveća trauma iz detinjstva mi je kad mi tata kaže: 'aj sad knjige u šake, pa posle da te preslišam.'
Ako nešto mrzim to je kad me bude da iz dnevnog pređem u sobu da spavam. Pa nema lepšeg osećaja kad zaspeš uz televizor. Naravno "čujem" šta oni pričaju, samo odmaram oči.
Kad se nekom potajice dogodi nešto sramotno, a ja to vidim, pravim se da nisam vidjela da mu ne bi bilo neugodno.
Mrzim kad odem nekome i prva stvar koju kažu je: "Izvini zbog nereda." A ja nikad uređenije sobe nisam vidjela.