Mrzela sam ekskurzije na kojima se svi odjednom kupaju dva puta dnevno i peru zube po deset minuta.
Sada sam igrala slagalicu i pobedila. Lik mi je napisao na kraju "'crkla dabogda"'. Kakvi smo mi ljudi....
Moj ćale kada pijan dođe kući, uvek popije par šamara od keve i nikada nije ni pomislio da uzvrati. Ćale, idol si!
Plašim se da šetam po njivama ili po ogromnom otvorenom prostoru gde nema ljudi, jer uvek imam osećaj da me posmatraju vanzemaljci i da mogu svakog trenutka da me otmu.
Ne smijem nositi cigare kući, pa ih štekam u ''H'' u ulazu.
Moja majka drži u kući toliko sobnog cveća da imam utisak da živim u džungli. I onda se u inat ponašam kao Tarzan, urlam i derem se na sve strane. A ponekad šetam po kući samo u šorcu, da bi bilo upečatljivije.
U osnovnoj školi sam imala druga, tipa brat. Kada smo se vraćali jednog kišnog dana kući, ispala mi je gumena loptica u baš duboku baru. Sagao se i dohvatio. Par godina posle toga, počeo je da igra razne igre i potpuno ušao u virtuelni svet. Ne izlazi iz kuće već godinama. Osećala sam se dužnom, da ga izvučem iz tog sveta, jer je on moj svet uvek činio zanimljivim. Nisam uspela i digla sam ruke, a i dan danas uvek spustim glavu kada prolazim pored njegove kuće...
Imam neopisiv strah kada zvoni kućni telefon posle ponoći, jer mislim neko zove zbog neke loše vesti...
Znate ono kad neko stariji umre, pa kažu ma samo nek je po redu, a moj komsija (81) kaže ma je*em ti ja taj red!
Imala sam 15 godina a brat 13 kad nam je mama rekla da je trudna. To je bio šok jer smo mi, zaboga, bili veliki i šta će nam neki mali smor. Sad mi evo sjedi na krilu, ima 5 godina, smor je ali njeno nevino lice volim više od ičega na svijetu ovom okrutnom.