Ostavila sam dečka od par meseci jer sam saznala da koristi kokain na žurkama. Plašim se da sam pogrešila i stalno se pitam šta bi bilo kad bi bilo.
Prvu egzistencijalnu krizu sam doživela pri kraju fakulteta. Od tad se kriziranja samo nižu, bilo da se radi o plati, stanovanju, zdravlju ili ljubavi. Kao da sam naglo ostarila od tolikog stresa. Imam tek 27, a već sam umorna od života. Da mi je da se vratim u period kad sam brinula samo o ispitima i gde ću izaći za vikend...
Slagala sam šefa. Pa sam 4h kasnije poslala mail izvinjenja i priznanja, zato što to nisam ja. Rečeno mi je - ok. Idemo dalje. Ali se i dalje ne osećam prijatno u njegovom prisustvu.
Toliko mi bude muka i loše prilikom putovanja (zato pijem tabletu), da kada bi me zaustavio lopov, ja bih skinula zlato za sebe i dala mu i rekla bih mu "ub..ij me odmah!". To mi je noćna mora, jos ako zaboravim popiti tabletu...
Ne mogu više da radim po 10 sati u inostranstvu bez ige ikoga. Pokušavam da nađem bilo kakakav posao bilo gde ali ne ide. Mislim da ću poludeti ako se ovo nastavi.
Zašto većina slobodnih ljudi u rezervi ima još nekoga? Ja ne znam što je problem pokušati s jednom osobom pa ako ne uspije pokušati s drugom osobom. U zadnje vrijeme stalno slušam kako su cure ili momci čuli da ta njihova osoba ima još nekoga ili se s još nekim čuje i to sve pukne. Ja sam isto sama, moj bivši je nakon par dana već išao s nekom drugom, ni to mi nije normalno, a još manje prirodno. Danas se povezuješ s jednom osobom sutra odmah s drugom. Jel se ljudi stvarno toliko boje samoće pa imaju još nekog spremnoga i čim s jednom osobom ne uspije trče nekom novom?
Ljudi ja dobivam poruke u snovima, uvijek vidim neka slova, neka imena, evo zadnja su bila ova slova ΣT=Θ, molim vas ako itko proučava drevne jezike ili zna ista o ovome da mi prevede što to znači? Hvala.
Pisala sam jednoj doktorki (koja je proverena) za neki tretman, sticajem okolnosti nisam mogla da dođem na zakazan termin, otkazala sam jedno 6-7 dana ranije to, dakle, nisam u poslednji čas, što bi se reklo. Kad sam je pitala ponovo da li ima neki naredni slobodni termin, ona je rekla da će mi javiti ako bude i nakon nekog vremena, žena me blokira na instagramu. Iz inata neću otići kod nje, zato što smatram da je ovo bezobrazluk teški i da je ispala jako neprofesionalna. Da sam ja ispala neki smrad i ajde, ali ne znam čim sam zaslužila ovo. Baš sam u šoku, a htela sam silno kod nje da idem.
Kako sam ljuta na sebe jer se nikad nisam znala suprostavit nikome niti mu reći što ga ide. Ni u djetinjstvu ni sad kad sam odavno odrasla. Koliko god da je netko loš i bezobrazan prema meni i govori mi ružne stvari, ja samo šutim. Onda se grizem i mislim se što sam sve mogla da izgovorim toj osobi, a nisam jer se uvijek bojim, a ne znam ni ja čega, kao da će me ta osoba pojesti ili šta? Mrzim sebe zbog tog.
Ne znam jesam li ja lud i pretjerujem, ali meni nije normalno da se moja cura čuje skoro svaki dan s njenim najboljim prijateljem. Znaju se od djetinjstva, oboje imaju 26 godina, toliko se i znaju, odrasli su zajedno i sve ja to razumijem. Ne smeta mi da ima muškog prijatelja, ali da ona njemu baš sve povjerava? Da se svaku večer čuju preko poruka iako su se tokom dana vidjeli? Nisu to dopisivanja od po nekoliko sati, istina, to je nekoliko poruka ali svaki Božji dan???? Nisam pametan. Rekao sam joj da mi to smeta, ona kaže da joj je poput brata.
Stvarno mi to već tlak diže do te mjere da tog tipa ne mogu podnijeti. Kad vidim ili čujem za njega mrak mi na oči padne.