Ljudi moji, šta je sa devojkama danas? Skupiš hrabrosti da pustiš odgovor na priču (kad već uživo ne možeš jer ne znaš gde se nalazi ta osoba) npr. pohvališ kako je lepo kuče ili maca, odgovori ti npr hvala i ti da bi nastavio dalje pustiš neku poruku vezano za tu priču, da bi na kraju samo lajkovala objavu ili seenovala... Od kad je postalo normalno da se više ni poruke ne pišu a vamo samo lajkuju objave kako nema normalnih momaka i slično...
Ne znam kako da se pomirim da radim nešto van struke. Razumijem da ima daleko gorih stvari koje su me mogle snaći, al meni se kida srce. Nisam u vezi, al osjećam kao da moram bit u braku s nekim koga ne volim. Osjećam se kao lav u kavezu. Makar sam mislio da ću radit nešto što volim i za što sam se educirao. Ne znam zašto mi to tako teško pada jer znam da velika većina isto ne radi u struci i ima slične živote, al ježim se što ću morat raditi u fast foodu il supermarketu il ne daj Bože baušela. Neki na to pristanu i guraju dalje, al ja ne mogu nikako.
Ljudi, imam osjećaj da sam pukao. Blizu 25 sam, faks, posao, trči vamo, trči namo i imam filing kao da ne postojim. Duša odvojena od tijela. Emocionalno sam mrtav. U stresnim situacijama reagiram kao da ništa nije bilo, mrtvo puhalo totalno, u sretnim se ne znam ponašat, ne mogu se opustiti kad odem na primjer popiti kavu sam sa sobom jer me to nekad opustalo. Zaboravljam najjednostavnije informacije, u kuću se vraćam po par puta jer uvijek nešto zaboravim kad idem negdje ... Jedino me izvlači iz te rutine djevojka s kojim izlazim par mjeseci, ona mi je kao normabel. A ovo sve ostalo kao muha bez glave... Vide drugi da imam problem, a ja sam sam sebe uvjerio da sam dobar.
Saznala sam da me dečko vara dok ja satima sjedim na kemoterapiji.
Prije tri godine ste me najgore moguće izvrijeđali u komentarima jer sam napisala da nisam sretna dok ležim pored muža i bebe i da razmišljam o bivšem koji je mnogo pio. Eh, taj "fini muž" me je počeo udarati i vrijeđati. Znao je za moje traume iz prošlosti, epilepsiju i dijabetes, nisam mu ništa krila. Ali stalno mi prigovara, kaže da sam ja kriva, da sam luda, da on ne može da me štiti i da mu nije posao da mi popunjava prazninu roditelja i porodice. Bivši je završio fakultet, odselio se i našao posao koji smo kao srednjoškolci sanjali. Juče mi je poslao poruku "kako si?". Samo sam mu poslala čašu i upitnik. Rekao je da su mu doktori rekli da, ako želi biti živ, mora zauvijek prestati piti. Dobio je epilepsiju. Kaže da se kaje za sve, da je bio mlad i lud, da bi sve dao da može vratiti vrijeme. A ja bih sve dala da moj muž zna da me zaštiti kao što je on to radio, iako je bio dječak. Da me moj muž pita kako sam, da mi kaže da sam lijepa i da je sanjao moje ruke.
Šta uradite ako vidite da neko pokušava da vas spusti a da ostane "čist i dobrica"? Sestra će iskopati moju najružniju sliku iz starih albuma kada nisam ni malo sebi lepa bila. Poslaće mi i napisati "preslatka hahaha". Uvek kad ljudi kažu kako si fit, obavezno se ubaci da doda."A kako je nekada bila debela". Zašto to neki ljudi rade? Ja ne umem da im bilo šta uzvratim.
Ja izlazim zato što mi celo društvo voli izlaske i nemam šta pametnje da radim, svako normalan bi pre išao na vikend putovanje sa devojkom nego visio po klubovima. Ako devojka sama forsira izlaske a ima momka to samo znači da hoće rezervu. One izlaze isključivo samo da dobiju pažnju, imam koleginicu 93' koja ima dvoje dece i svaki vikend je po klubovima i obožava da je momci spopadaju, muž naravno da je najblentaviji lik koga poznajem, jadan čovek koga je oženio.
Šta je to sa bakama koje maloj deci (1-2 god) daju sok i grickalice iako im više puta kažeš da to ne rade?
Ove godine moja generacija je slavila 20 godina od završetka srednje škole, i još od januara meseca su počela zvanja, zakazivanja, prozivke i sl. Ja sam rekao da neću ići i tačka. Ne zbog škole, dobrog uspeha u životu, nekih tamo trećih stvari, jednostavno nije mi se išlo. Kada je moja majka to čula, skočila ko oparena, kako možeš, kako te nije sramota, šta će reći drugovi drugarice, bla bla bla. Ja da je smirim, rekao joj ajde samnom i ja idem. Na kraj pameti, u šali sam rekao. Samo me je pitala stajling, i da nije kratko, rekao sam može, al lepo da se obuče i obuje. Bivša razredna kada nas videla, pitala me ko je učenica, nije joj poznata, ja rekao pokupio je usput, fino se obukla, pa da ne propadne frizura od 3000 dinara. Super sam se proveo. Ja sam mojima, mama sa profesorima.
Dečko je još pre osamnaeste dosta izlazio, pio i provodio se. Meni je to došlo tek sa 25, jer sam ranije bila veoma nesigurna, puno sam učila i nisam imala posao. Sad želim da uživam, putujem i izlazim vikendom, a on mi to malo prebacuje. Žao mi je što zna koliko sam se trudila da postignem sve to, pa me opet nekad gleda kao raspuštenu jer volim da se sredim i odem na koktel sa drugaricama. Da napomenem da ga ne zanemarujem, samo on retko želi da izađemo negde gde ima muzike...