Ne znam da li postoje ljudi kao ja. Nikada nisam ni u šta sigurna da li je taj posao baš za mene ili da li je on onaj pravi za cio život. Ne radi se o strahu od greške ili kukavičluku već o tome da ja ne znam što želim.
Surova istina koju sam shvatio.. Sredinom-krajem avgusta sam otišao sa devojkom na more, čim smo došli odma je krenulo drugim putem.. Neka njena “pauza” pa ovo pa ono.. Nedugo zatim sam saznao da je to sve zbog drugog lika.. Nikad neću više biti isti.
Koje je vaše neko nepopularno, kontraverzno mišljenje? Moje je da komenarisanje tuđeg tijela nije uredu čak i ako je u dobronamjernom ili pozitivnom kontekstu.
Zašto neki parfem koji isprobam prelepo miriše dok je u radnji ali zato kada ga kupim i koristim bude veliko njesra?!
Jedini čovek kojeg volim misli da ga ne volim i sada pati zbog toga. On je moja prva prava ljubav, prvi dečko i prvo sve. Imao je pre mene dosta devojaka i više puta bio prevaren i mislim da zbog toga misli da bih ga i ja prevarila. Naravno meni to ne pada na pamet niti imam želju za tako nečim ali problem je što živimo daleko jedno od drugog pa mu to stvara još veće sumnje. Ne znam kako da mu stavim do znanja da ga nikad ne bih prevarila i da volim samo njega.
Da mu se lepo javiš i kažeš mu da ga voliš, jednostavnije ne može.
Ako ima imalo mozga i ako te voli, on će ti verovati, da ga nisi prevarila i da ga voliš.
Ako nema mozga, onda ti ni ne treba.
Kako se nosite s nepravdom i nepotizmom na poslu? Mene toliko to boli da imma osjećaj da bi se u budućnosti mogla razboljeti.
Javio mi se bivši i ponadala sam se pomirenju, a on je hteo samo seks. Velikim delom sam ga prebolela, ali opet me je to povredilo. Njega sam mogla zavolim, ali on je navikao na površne veze i otišao je. Samo želim da mi neko ne pruža minimum, da me voli kao osobu. Nisam znala da je to tako teško.
Ne preferiram viđanje s momcima iz drugih gradova. Ili moj grad ili ništa.