Imala sam dečka koji je bio u grdnim problemima (kocka,alkohol...njegovi su bukvalo digli ruke od njega,a nije htio ni da radi nešto nego tako na trikove izvlačio pare od njih)...Kada smo se upozanili nisam znala za to...polako sam sve saznala i tražio je da mu pomognem da i on bude kao svi mladići...pomagala sam i moralno i materiajlno...čak je i godinu na fax-u dao ( i ostale poroke je ili smanjio ili isključio)...zbog njega nisam izlazila,kupovala garderobu, ništa...nekad ni za doručak u školi nisam imala..samo da bih što više uštedela da on može na fax...sa svojim roditeljima u ratu bila,haos proživljavala...(tad sam bila srdnjoškolka )...Kada je povratio poverenje roditelja šutnuo me kao psa..sa rečima..."Jbg meni se sad malo hoda"...Sad je opet na dnu...ružno je reći ali drago mi je...naježim se kad ga vidim....izaziva sve negativno u meni..dala bih sve da ga nikad više ne vidim..da me ne podseća na pakao koji sam prosla sa njim!
Obožavam da posmatram kako se muškarci okreću za mnom kada prolazim pored njih. :)
Imam 32 godine i dvoje dece,a i dan danas obožavam da uzmem dezodorans umesto mikrofona i pred ogledalom glumim ludilo :) Vrlo često mi se i ćerka pridruži pa porodično održimo koncert i zahvaljujemo se publici na prepunoj Areni :D
Kada sam bila mala imala sam jednu komšinicu po imenu Slavojka, bila je starija žena i u dvorištu je imala prelepee višnje i nije dala drugarici, sestri i meni da ih jedemo. Uvek kada smo htele da ih jedemo, zvale bismo je na fiksni i ako se javi onda samo spustimo slušalicu, a ako se ne javi znale smo da nije kod kuće i da možemo da navalimo na višnju :)
Kad god se neki uređaj pokvari ja ga udaram. Ili proradi ili ga polomim pa bar znam zašto ne radi!
Imo sam običaj ko mali, da uzmem komad sira trapista i da ga počnem grickati sitno pretvarajući se da sam miš, Jerry.
Postanem najružniji čovek na svetu kad mi izađe bubuljica između nosa i ustiju.
Sa 16 sam imala tumor na jajnicima, operacijom su izvadili tumor, ali i jajnike.
Prošla sam kroz svašta, od tuge, pa sve do sreće.
Danas mi je zdravlje najvažnije.
Tada sam mislila da ću biti dobro bez djece, bez svoje djece...
Danas imam 29 godina, opći sam kirurg i sretna sam. Radim ono što volim. Operiram. U bolnici sam spoznala koliko sam zapravo sretna da tada nisam umrla.
A kada dođem kući čeka me najdivniji muž na svijetu i naša prekrasna kčerkica Dea koju smo posvojili prije 9 mjeseci.
Život je uistinu lijep!!
Borite se za svoju sreću!!
Danas sam se prilično posvadjala sa mužem. Ali,dok sam se tuširala, na zavesi nad kadom vidim ogromnog stršljena. Krenem lagano iz kade, pa kad sam otvorila vrata najbrže što sam mogla (a sve u tišini, da decu ne probudim) uletim u spavaću sobu i onako potpuno gola i mokra upadnem u krevet pored njega. A, on me pogleda pa kaže :"Opaaaaa, gospođa došla da se izvini! Lepo, ženo, leeepoooo." Sva sreća, pa osmeh svako razume. Kao i srednji prst, u ovom slučaju. :D