Sa samo tri godine doktori su mi zabranili da jedem slatkiše zbog bolesti, ali mom starijem bratu to nisu mogli da zabrane i obično su mu krišom davali da ja ne vidim. A on, da bi bio dobar brat uvek bi meni davao žele zeku (jer on nije voleo) i govorio bi kako je to slano, ja sam mu verovala. :D
Najviše se iznerviram kad drugarica uveliča neku situaciju, a zaboravi da sam i ja u tom trenutku bila tu...
Jednoga dana dok sam se sam šetao gradom priša mi je neki mali rom imao je sigurno oko 10 godina, rekao mi je ''Imaš da mi daš neki dinar'',ja sam iz šale odgovorio ''Nemam, imaš li ti meni da daš''.On je izvadio iz torbice gomilu novca i pitao me je ''Koliko ti treba??''.
Kao malog me je otac ostavio sa majkom, živeli smo kao podstanari jako siromašno, majka se teško borila da preživimo u vlažnoj dvorišnoj garsonjeri. Deca iz razreda su slavila rođendane i majka je davala zadnji dinar da bi kupio poklon i otišao na proslavu. Došao je red i na moj rođendan, rekao sam majci da ću praviti proslavu kući, a ona je pozajmila novce za sokove i grickalice,a tortu je sama napravila. Podelio sam pozivnice drugarima u razredu i došao kući i čekao sa mamom da počnu da dolaze. Pala je noć, a niko nije došao, majka je otišla u toalet i čuo sam je kako plače. Odsekao sam nam po parče torte i pozvao majku koja je došla uplakana. Jeli smo najukusniju tortu na svetu...
Juče sam mami obećala da ću joj napraviti krunu koju će nositi svakoga dana kad dođe sa posla, jer je kraljica! Bilo je smešno i mislila je da se šalim , ali danas sam joj od kartona napravila krunu,obojila temperama i nestrpljivo čekala da dođe kući! Nosila ju je ponosno ceo dan! Njoj je 46, a meni 21!
Kad god na nekoj trafici radi neka mlađa riba, i kad uplaćujem kredit pitam se, hoće li uzeti moj broj i pozvati me.
Imam osjećaj da sam inteligentniji nego većina ljudi. Krivo mi bude kada na faxu ostali imaju više informacija nego ja.
Danas kad sam krenuo na ispit jedan dekica mi je ustao u busu kad me je video kako držim gomilu papira i pokušavam da učim.
Ne umem da zakopčam brushalter kao sve djevojke, na leđima, već ga zakopčam na stomaku pa okrenem na drugu stranu.
Kada vozim na duže staze (mimo grada) ako sam sama u autu redovno glumim kao da sam ja poznata javna ličnost u Hollywood-u i da gostujem u nekoj TV emisiji i tako odgovaram na zamišljena pitanja zamišljenog voditelja i smijem se sa svojim zamišljenim slavnim kolegama iz šoubiznisa. Pri tom cijeli razgovor teče na engleskom ili francuskom, ponekad i italijanskom... Nikako na srpskom (ne znam zašto). Naravno kada vozim po gradu to ne radim, zamisli da me neko vidi... ili čuje...