Moj dvoipogodišnji sestric okreće kanale (koji nisu skremblovani) i naleti na film za odrasle. Vidi šta se dešava ode u kuhinju kod mame i mrtav 'ladan kaže: teta ruča kiticu! Želim da vidim njenu facu kada je pozove vaspitačica na razgovor (a desiće se pre ili kasnije) :)
Mozda cete reci da sam neiživljena. Imam 15 godina i imućne roditelje. Živela sam do njihovog razvoda u inostranstvu, a onda sam se sa mamom vratila za Beograd, dok je tata ostao tamo. Po povratku u Srbiju moja majka je bila jedna od imućnijih razvedenih žena u gradu, ubrzo se udala za čoveka koji nema dece,a naravno moze nju finansijski da prestigne. Ja jednostavno više ne znam šta ću sa parama. Putujem, iživljavam se, kupujem markiranu odeću, samo da bih videla dokle odu njihove granice i verujte mi nema ih. Dobijam maminu x6-icu da vozim kad pozelim, nema veze što nemam dozvolu, izlasci su mi neograničeni, a pare koje za jedno veče potrošim sa društvom ravne su nečijoj mesečnoj zaradi. Često sam bila sa nekim vidjenijim momcima koji bi po godinama mogli tate da mi budu, samo da bih skrenula pažnju na sebe. I opet ništa i tako već pravim od sebe idiota pola godine od kad se mama preudala. Pitam se šta bi tata rekao na sve ovo, samo kada bi me se setio i došao da me poseti.
Kada navečer zaključavam vrata uvijek mislim da neko trči prema njima, pa se trudim da ih što brže zaključam.
Ne znam da li je bio pijan ili samo mnogo umoran, lik ispred mene u basu je dva puta pao na pod u krivinama i ponovo seo ko da ništa nije bilo. Ceo autobus se smejao. U sledećim krivinama sam ga pridržavala da ne padne. Tad su se već izmenjali ljudi u basu, ušli neki koji nisu videli kako je padao, pa su me malo čudno gledali. A on je i dalje spavao.
Roditelji su u braku nešto manje od dvije decenije. Prije 3 dana smo krečili kucu, ja sam među tatinim kutijama našla pismo, prepisujem: ''Milane, svjesni smo kako stoje stvari. Ne krivi me što odlazim, nego čuvaj uspomenu na mene, da ne zamrem i u tvojim mislima. Ja ništa nisam mogla da spriječim, a ono što bi mi željeli je daleko od istine. Ne poredi druge žene sa mnom, ne zaboravljaj naše planove, za tobom Milane život ostaje, ja sam samo prazan list papira. Želim ti dobru i lijepu ženu, mnogo djece, mnogo planova, mnogo ljubavi. Čuvaj živce, čuvaj zdravlje, čuvaj suze, čuvaj uspomene... Volim te zauvijek, Marina... oktobar 1984, Sarajevo.'' Žalosno je to što je moja majka Senka, udata za njega od 1994, a ja sam dobila ime Marina.... šta sad, da li reći, da li ćutati....
Svoju devojku sam upoznao tako što sam prelazio preko pešačkog prelaza, zagledao se u nju i kako ja buljim ko budala mene udari auto. Posle je otišla sa mnom kad me je hitna dovela i tu se smuvamo u bolnici. Ako kad budemo raskinuli, znaću šta treba uraditi, baciti se pod komšijin auto, možda se pomirimo.
Moj otac se danas podsmevao ljudima sto su dali imena sinovima Antonio i Mario, a moja sestra i ja se zovemo Kosana i Svilajna..
Moj dečko se sinoć napio i vukao kesu sa smećem i pravio se da je Deda Mraz i da nosi poklone!
Kad sam bila mala, stavljala sam ofinger u duks i pretvarala se da sam Kapetan Kuka.
Nikada nisam verovala u duhove i gluposti. Gledala bih one uklete kuće na kablovskoj i smejala bih se. Međutim evo već četiri godine se o tome ne izjašnjavam kad neko pokrene takvu temu. Razlog tome je jedno veče koje ću pamtiti celog života. Sestra i ja zmo živele u ogromnom stanu, ona je jedno veče otišla na neku slavu. Legla sam da spavam u mojoj maloj sobi i probudila me je toplota, pored mog kreveta stajala je crna senka i osecala sam da me gleda. Nisam mogla da se pomerim a bila sam sva uvijena u ćebe. Nisam osetila strah, sledila sam se. Boreći se sa svojim telom skliznula mi je noga do poda i kad sam osetila svežiji vazduh ustala sam i upalila svetloi otvorila prozor, toga vise nije bilo. Ni dan danas se nije pojavilo. Mislila sam da je bio san sve dok jednom moj rođak iz Vranja nije ispričao priču o crnoj senci koja ga je gledala dok spava u njegovoj sobi. Kad je završio svoju priču prebledela sam i ja sam ispricala moju. Ne znam da li verujem ali ne ismejavam,ne prizivam.