Nikad ne mogu da prebolim svoje bezbrižno doba života od 23 do 31 godine, zašto je moralo da nestane a da nastane pakao?
Moja majka stari, i svakim danom je sve nekako drugačija i slabija. Kada pomislim da ću nekad ostati bez nje bude mi mnogo teško. Preslaba sam za to.
Ako previše razmišljate o nečemu i mozgate da li je to to, nije. Da jeste, ne biste morali mozgati. Mene je to spasilo na vreme i uvidela sam da sam bespotrebno patila za tim nesuđenim bivšim. Krive Drine se ne mogu ispraviti, ali se mogu naći novi izvori.
Imala sam teži porođaj, izgubila dosta krvi, ušivali me i prisak mi je naglo pao i to opasno nisko. Moja svekrva je isti dan rekla: "a sad i drugo". Apsolutno sam razočarana u manjak empatije pa i ti si žena i prošla si to. A ja sam izgleda samo inkubator.
Kada sam se zabavljala sa sadašnjim suprugom, nas dvoje bili na moru. Ležimo i sunčano se. Prolazi neki nepoznati čovek i kaže mom mužu kako sam ja ružna. Meni i dan danas ta njegova rečenica prodje kroz glavu. Ne mogu da shvatim ni ljude koji sebi toliko daju za pravo. Ako sam ti ružna, šta me gledaš. Eto, prošlo je sigurno 20 godina od onda, i nisam to zaboravila....
U firmi u kojoj sam radio je bilo jako puno nepravde u zaradama zaposlenih. Isti tim, iste odgovornosti a razlike bile i po 600-700 eura. Kada sam davao otkaz išao sam redom i svakom kome je učinjena nepravda sam pokazao tabele sa zaradama čisto da bi im otvorio oči gde rade i za koga rade. Naravno, nastala je pobuna. Ljudi su počeli da daju otkaze, traže povećanja... nastao haos. I neka je.
Kako biti srećan? 🤔Ugasite društvene mreže. Ugasila sam sve društvene mreže, okrenula sam se pisanju romana i čitanju knjiga. 📚☘️😊Društvene mreže nam kradu dragoceno vreme, a često naletimo na stvari koje nas uznemire. Ponekad je čovek srećniji kad ne zna šta se dešava na mreži. Probajte. Osećaćete drugačiju energiju. Neku lepšu energiju.
Programer sam i radim od kuće. Svakome želim dobro, ali svaki put kad vidim nekog zanatliju/fizikalca kako se muči u fizičkom i finansijskom smislu, osetim nekakav osećaj pravde jer smatram da je fer da visoko-intelektualni poslovi, koje ne može svako da nauči, donesu određeni luksuz i komfor u odnosu na druge ljude.
Imam traumu iz detinjstva kada sam nosila jedan uložak po 2 dana pa morala mamu pitati jel puno jel mogu da primenim (a bilo je puno i posle 4h, a ne 2 dana..). Jer nismo više imali.. Tada nije bilo da ti tek tako neko da, pozajmi, uložak. Zato mi je drago da sada menstrualna higijena nije više toliko tabu i da devojke /devojčice to rado dele i imaju. Negde se može i besplatno dobiti. Širite svest, možda i dalje neka devojčica nema i stid je da pita. Prižite pomoć sami.
Uvijek su me nervirali ljudi koji ne znaju engleski. Još od osnovne škole pamtim kako su ti klinci koji ne znaju engleski uvijek bili najgluplji. Često znojave i polu pismene/usmene budale. A posebni biseri su oni koji ga kao "odbijaju" pričati samo jer su glupi za njega, pa to prodaju pod nekakav lokalpatriotizam ili šta ti ja znam. "Šta će mi to, nisam Englez." - Budalo jedna, radi se o posjedovanju vještine i širine općeg razumjevanja stvari.