Kako sam ljubomorna na ljude koji su imali normalnu porodicu kao deca. I tačno mogu da vidim ko je bio u okruženju punom ljubavi, a ko je napravljen jer: vreme je, šta će selo da kaže i ostali idiotski razlozi. Ljudi, ako ne želite decu nemojte da ih imate, šta je tu toliko teško?! Ja nisam birala da se rodim i ceo život se osećam nevoljeno jer su me dok sam bila mala kao loptu šetali od rođaka do rođaka (majka je morala da radi, otac nije znao šta sa ženskim detetom). A kad sam malo porasla, kičmu su mi polomili sa "treba da budeš zahvalna za koru hleba, krov nad glavom i što imaš šta da obučeš". Upropastili su me da i danas vučem traume. Ne znam da uspostavim normalnu vezu ni sa prijateljima, a kamoli da nađem partnera. Imam 32 godine. Na poslu ne znam da funkcionišem, jer ne znam da se zauzmem za sebe. Plašim se da će me svi odbaciti i da ću dobiti otkaz, ako kažem bilo šta. Tako da svi vi "vreme ti je da rađaš" nadam se da ćete u najmanju ruku promeniti svoje ponašanje.
Prvi put u životu sam otvoreno poslodavcu na razgovoru za posao rekao da mi je ponuđena plaća preniska. Sad mi je jasno zašto u firmi od 6 članova svi imaju 55+ godina. Vjerojatno ljudi tu rade cijeli život, al ja u dvadesetim ne mogu i ne želim radit za taj sitan novac. Nisam materijalist, zaista ne tražim puno, al da radim za par eura više od minimalca, a ne moram...
Što više izbacujem ljude iz svog života, to se ja bolje osjećam! Nevjerojatno koliko sam im dopustila da mi ugroze dan!
Radim kao serviser medicinskih aparata i na dječijoj hirurgiji sam vidio šta znači borba za život. Djevojčica iz doma za nezbrinutu djecu se bori sama sa neizlječivom bolesti, bez podrške ikoga, a kaže da želi da živi i da bude sretna. Čitav odjel je plakao.
Ne bih nikome poželela bolest duše, depresiju. Sa svakom se bolešću možeš boriti ako imaš snage i volje za životom. Šta depresija može načiniti telesno zdravom čoveku, živi sam dokaz.
Jako je teško biti dobra mama i roditelj sa pogrešnim mužem.
Drugarica se naljutila što ne želim da joj čuvam psa 3 dana dok je na odmoru. Inače ne volim pse u kući i ne vidim ništa loše u tome, moj izbor, moja kuća. Em što ne volim životinje u kući muž mi je alergičan na pseću dlaku i to je bio još jedan razlog zašto to ne želim. Nije mi jasna njena ljutnja jer ispadam loša kada jednom nešto ne želim iako sam uvek bila tu za nju.
Gde su pravi muškarci koji ako požele ribu dobiju je, a ne kao ove pi*ke koje se javljaju, pa kuliraju, pa ponovo u krug...