Sama se često pitam da li sam sujetna, da li sam ljubomorna, osvetoljubiva... Ništa od ovoga ne primećujem kod sebe, radujem se tuđem uspehu (i kada komšija na drugom kraju ulice renovira kuću, sređuje dvorište, meni drago, biće lepša ulica...), pomognem ako mogu, ne
odmažem. Pa, opet...svi mi branimo svoje stavove, smatramo ih ispravnim. Ovakva introspektiva me začudi i obraduje, bilo bi dobro kada bi svi mogli tako da budu samokritični.
Bila sam na svadbi gde su se pre ulaska mladenaca u restoran posvađale prije, majka mladoženje i majka mlade. Došlo i do fizičkog obračuna, a očevi pokušavali smiriti situaciju. Kuma i svekrva se posvađale, pobratimka i majka mlade se posvađale... Tako da su svi bili kao pokisli, a veselili se nebitni gosti.
Kao mali sam mislio da je Žera, pevač Crvene jabuke, slep jer stalno nosi naočare za sunce.
Šef mi se tako razdrao da sada danima imam napade anksioznosti. Tresem se na poslu i strah me je da nešto ne pogrešim.
23 godine. Završavam fakultet, putujem, treniram, čitam, imam hiljadu hobija, učim jezike, istražujem, pišem. Ne volim prazne razgovore i šuplje priče. Sa strane svi misle da mi je savršen život, dive mi se što sam lijepa, uspješna, ambiciozna. A iza svega toga stoji trud u ulaganje, iza diplome more neprospavanih noći a iza lijepog lica uporna njega i održavanje. Sve to, a sama. Ne znam jel problem u meni, al ja imam osjećaj da ja što imam veću potrebu i želju da se razvijam i rastem meni niko ne prilazi. Više mi je momaka prilazilo kad sam se bavila šupljim pričama nego sad. Nit mi ko prilazi, niti mi se sviđa. Ne znam dokle više.. Kažu probirljiva, a ja samo ne želim da se olako dan nekom, i budem opet povrijeđena…
Najstarija je krenula u školu, najmlađa u vrtić tačno je 6 godina razlike. Ja nekad ne znam da li sam taj dan zube oprala. Letim kao muva bez glave i ništa ne stižem.
Devojka sa kojom sam bio 8 meseci vodila je paralelnu vezu sa bivšim, ni on ni ja to nismo znali. Meni je pričala da je on problematičan, da joj preti, kad sam uzeo da rešim taj problem, ispostavilo se da se oni čuju i viđaju redovno, on mi je pokazao i dokaze, kao i ja njemu... Baš me povredila, više ne verujem nijednoj ženi, voleo sam je svim srcem, sredio sam joj posao, finansijski pomagao, sredio joj kola, putovali smo itd. Ne znam kako možeš tako nešto da uradiš, prošlo je 5 meseci, ja sam dosta drugačija osoba sada, nekako sam nervozniji, besniji, nemam strpljenja, lakše ulazim u neke rasprave, počeo sam da jurim devojke samo radi zabave. Setim je se svakodnevno a ne bih želeo uopšte više ni da je vidim, ni čujem, a nažalost dođu informacije do mene lako, blokirala me mesec dana posle raskida, pa je onda vratila preko drugara mog trotinet što sam joj poklonio i tako svaki mesec bude nešto, pa mi jave sasvim slučajno da je dobila drugi posao. Svašta se dešavalo, samo da prođe.
Voljela bih barem jednom u životu doživjeti da mi netko napiše pismo…