Muškarci misle da ako im odgovaram na poruke da sam zainteresirana za vezu i gube interes a ja odgovorim iz čiste dosade.
Jako sam zbunjena i ne znam više da li da se javljam ljudima ili ne. Primera radi, upoznam neke ljude sa smera na faksu, rukujem se sa njima, normalno pričam i sledeći put kad ih sretnem u prolazu ili u busu i kažem zdravo oni me gledaju kao tele i samo prođu pored mene. Nije kao da me ne vide, a znam da ima ljudi koji ne registuju ništa. A onda samo nekad priđu sami kad im nema stanardne grupice i počnu da pričaju. A ima ih i koji pošalju zahtev na instagramu, a kad im se javim uživo skrenu pogled. I onda opet sve u krug. Nisam naporna i ne smaram ljude, al ovo mi je baš nekako nekulturno. Kad nemaš s kim da pričaš loviš ljude a posle se praviš da ih ne poznaješ.
Nije problem izgubiti sve. Problem je izgubiti sebe u pokušaju da svima bude dobro i da svima odgovaraš!
Na ulazu zgrade sam napisao grafit: 'Neko iz stana 12 krade poštanska pisma'. Stan 12 ne postoji. Ali sad svi gledaju jedni druge sumnjičavo.
Kad pomislim da nemam sreće sa muškarcima setim se da je Pike prevario Šakiru. Šta mi smrtnice onda da očekujemo?
Užasno se plašim rođendana. Taj dan bi trebao da bude sretan ali meni nije. Svake godine rođendan provedem u krevetu plačući i moleći Boga da iduće godine bude drugačije.
Da si ti tako siguran što želiš onda bi prekinuo s njom umjesto da mi se udvaraš dok si još uvijek u vezi, al ne, ti želiš obje... Tako da jedino preispitivanje je ono jesi li ti zaista iskren prema meni ili ne jer djela govore najviše.
Ne znam zašto muškarci sebi dozvoljavaju da ih žene izbacuju iz kuće ili stana. Pamet u glavu ljudi, jači ste i pametniji ne možete uvijek popuštati, previše su one naviknute na to, pa vidite kamo ide ovaj svijet u kojem svi podilaze njima i samo se njihove želje poštuju, a ne znaju ni same šta žele jer bi većinom i ovce i novce. Nek one idu ako im nije po volji, ako treba i kroz prozor.
Visoko sam obrazovana, govorim nekoliko jezika, živim u inostranstvu, u turističkom mestu i radim kao čistačica i sobarica jer eto nemam vezu za viši položaj iako odlično govorim jezik te zemlje i imam iskustva u administraciji. Šta ti je život.
Mnogo me je razočarao rođak koji me nije zaposlio, brata od tetke zaposlio mene ne, sa pravom se ljutim.