Veoma me nervira što se na ulogu domaćice u današnje vreme gleda kao na nešto negativno. Domaćica sam svojom voljom, imam troje dece i meni je lepo. Po društvenim mrežama vidim kako feministkinje, koje treba da brane sve žene, neovisno o boji kože, seksualnosti, zanimanju, osuđuju domaćice. Imam fakultet, ne radim i odlučila sam da se posvetim deci. Za mene je bogatstvo izvesti decu na pravi put, da budu dobri, pošteni i vredni ljudi. Znala sam ceo život da želim tako, a fakultet sam završila samo iz ljubavi prema nauci, iako ne planiram time da se bavim. Možda ću se baviti kada deca porastu. Inače, muž mi je divan i u svemu mi pomaže i podržava. Ima dobru platu i kada platimo sve troškove, ostatak plate daje meni da trošim gde i kako želim. Nikad mi ne prebacuje da on zarađuje, što te žene žele da kažu. Volim feminizam, ali za neke stvari su isključive. Biti domaćica je super ako imate dobrog muža. Samo bih da dodam da mi deca ne idu u vrtić, već sam im skroz posvećena.
Šta ljudima nije jasno ako kažem da ne ljube moje dete (bebu) u ruke i lice? Ovo treba biti OBAVEZNO PRAVILO za svu decu od rođenja pa sve dok to sama ne budu znala da kažu. Apsolutno niko, ni baba ni deda, ni ujak ni tetka, a kamoli neko dalji, NIKO nema prava da se ljuti ako roditelji ne dozvoljavaji ljubljenje svog deteta. Ovo nije molba, ovo je apel, NE LJUBITE DECU (BEBE) U RUKE I LICE osim ako niste roditelj tom detetu!
Umorna sam, hrnonično neispavana, umorna od muža, umorna od dece. Hvala dragom bogom od dvoje zdrave dece i treće sa posebnim potrebama, umorna neispavana... 😔
Kad sam imao 22 godine, imao sam tešku prometnu. Realtvno normalnog izgleda, imao devojke pre. Nikad nisam ulazio u se*ualni odnos, i smatrao sam nakon prometne da niko ne bi bio sa invalidom. Prvo iskustvo bilo mi je sa prosti*utkom, i jako se kajem zbog toga. Obavio sam sve preglede i testove, ali nedavno stvorila mi se prilika za vezu i mnogo mi teško ući u odnos sa osobom koliko se kajem zbog prijašnjeg dela.
Zaljubio sam se u njen glasan smeh, sve dok nisam shvatio da se iza njega kriju godine potisnutog plača.
Tada sam je zavoleo!
Nedostaje mi tvoj glas i osmeh. Nedostaje mi tvoj pogled koji me traži u prostoriji punoj drugih ljudi. Nedostaju mi tvoje šale, način na koji se trudiš da privučeš moju pažnju i tvoja potreba da me nasmeješ svaki put kad smo zajedno. Nedostaje mi mir koji osećam pored tebe.
Nedostaješ mi ti.
Tko izmisli modu ove široke odjeće za žene. Apsolutno ne mogu da pronađem odjeću normalnog kroja. Baš rijetko kome stoji pogotovo manjim i mršavim ženama. Molim vas urazumite se s krojevima. Kaputi kao kućni ogrtači....
Ja neznam koliko su bolesni ljudi od ispravljanja gramatike.. Šta nama hvali vi ste ne pismeni.. E sad nek vas bolji glava... 🤣
Kako neki trenuci ostanu u sjećanju. Kad sam imala 15ak godina, ja i drugarice se vraćamo iz škole, hladno, tmurno vrijeme, pričamo i ja ugledah jednu stariju plavu gospođu, otprilike 70ih godina ali jako njegovanu. Dotjerana, kosa do ramena, bijeli kaput i cipele, baš dama, jednostavno je zračila ta njena pojava da nisam nikog drugog primjetila osim nje. I kad je prošla pored nas pomislih "kako lijepa žena.". I evo ne znam što sam se sad sjetila baš tog momenta, imam 45 godina a kao da sam je juče vidjela.
Došla kući i kontam ajde da izbrišem tik tok. I fino ga zauvijek izbrišem. Dosadili su mi silni videi koji iskaču, to foliranje, ti "haul-ovi", sve na isti fazon. Inače imala sam tik tok par mjeseci i dosadio mi je, potpuno gubljenje vremena.