Izvela me drugarica na ručak i piće. Ili što bi muškarci rekli, sve mi je omogućila.
Voleo bi da na jednom mestu sretnem sve ljude koje sam upoznao kroz život.
Moja majka bolje odgaja moju decu od mene i zahvalna sam joj na tome.
Koliko neotesan moraš bit da na poslu popiješ nešto i ostaviš šalicu neopranu. Šta mislite da će se sama oprati??
Nikad nam gore nije bilo dejtati nego sada, kad je eto sve na jedan klik postalo lako i dostupno. Umjesto da bude ništa lakše, baš obratno. Ljudima mozgovi isprani, nečije slike gledaju kao kataloge. Površno, jadno, žalosno.
Muka mi je od ovih call-centar poslova; posao na njemačkom jeziku uvjet C2; homeoffice s upaljenom kamerom; potrebno iskustvo min. 5 godina; radno vrijeme od 08:00-18:00; rad od pon-sub; porodiljni dopust 3 mjeseca itd.
Ma doviđenja.
Napravila sam mnogo loših izbora. Upisala pretežak fakultet, jedva ga završila, nisam mogla da nađem posao. Pristala sam da volontiram da bih stekla neko iskustvo, mislila sam da će me onda neko zaposliti sa godinu dana radnog iskustva u struci. I dalje nisam našla ništa, pa sada radim van struke. Sa 28 godina sam prvi put zaradila svoju platu. Da mogu da vratim vrijeme 10 godina unazad, sve bih drugačije uradila...
Kako je život čudan.. kako se sve okrene.. Moj susjed koji je godinama bio toliko debeo i prema meni mršavoj izgledao kao slon, na kraju je postalo obrnuto. On je spao na veličinu S, a ja čak na L.