Radim u firmi kao operater i imam helpera koji mi pomaže u proizvodnji. Iako on mene očigledno poštuje i čuo sam kako priča da mu je super što radi sa mnom, ja jednostavno ne mogu da ga podnesem.
Glavni problem je što nije ozbiljan na poslu – stalno se šali, sve mu je neka šega i zezanje, kao da mu nije bitno šta radi. I ja ponekad uzvratim šalom, ali iskreno, više mi nije do toga. Uz to, on uglavnom gleda samo da obavi posao, bez preterane brige o tome da li je urađen kako treba, što mi dodatno smeta jer ja volim da bude sve urađeno kako treba i po redu.
Sad se pitam da li je u redu da tražim od supervizora da ga premeste. S jedne strane osećam se pomalo loše zbog toga, ali s druge strane, sve mi je teže da radim normalno u takvoj atmosferi.
Žensko sam i uvjek želim nešto više. Moj bivši to nije htjeo nego mu je sve ravno bilo, ima se za ok život i da se štedi na apsolutno svemu. Ja našla sebi nekog sličnog, a čujem on se skorije oženio. Drago mi jer je dobra osoba. Uđem ja malo po netu kopam da vidim šta se dešava i kako mu žena izgleda, lijepa idu jedno uz drugo, seećni su, super. Ono što sam primijetila je da su prinovu dočeki u istom onom apartmanu gdje smo on i ja živjeli (možda 30m2 garsonjera) i da se on (po tome sudeći) nije pomjerio sa mrtve tačke. A ja koja sam prvo sama pa plus sa mužem u stanu od 3 spavaće sobe i imamo jako skupo auto i planiramo kuću da kupimo (ali štedimo sad za to). A pritom ni ja ni muž nismo imali neke Bog sami zna kakve pare kad smo se uzeli. I samo sam zahvalna Bogu što iako je bio dobar čovjek i ako je ok veza bila, poslušala sam sebe i taj unutrašnji osjećaj i raskinula jer bi to bio život kojim ja ne bih bila zadovoljna, a ne bih bila ni srećna, a ni on pored takve mene.
Bivši muž me pitao da li bih se sahranila pored njega, jednog dana! Kaže da ne može da zamisli večnost bez mene! Oboje smo u drugim brakovima u kojima imamo decu…
Sa jedne strane nije normalno, sa druge vrlo romantično!
Što više razmišljam kako je bilo prije sve mi je veća muka. Nisam bio svjestan svojih ograničenja kao i nedostatak svjesti o tome kako stvari funkcionišu. Vrijeme nije izlječilo sve, jedino zaborav eventualno liječi, razumijem sad bolje stvari zato mi je teže. Nema druge šanse uzmi ono što ti se ne sviđa ili odi, to me boli. Po udžbeniku sam živio život kakav nisam želio.
Prvi put sam osetio emociju prema nekome na prvu loptu, u drugoj državi, sa lošim sporazumevanjem i sreo devojku kakvu želim čitav život i ne znam ni šta da radim ni kako da se postavim. U isto vreme se osećam i prelepo i jako loše. Ili će mi ovo ulepšati život ili će da me uništi.
Slučajno sam saznala da momak ima problem sa gledanjem pornografije.
U vezi smo 5 godina.
Ne znam šta da uradim?
Ne znam zašto su ljudi toliko ljubomorni kad vide da neko vozi dobar auto, da ima skupu odeću, obuću, nekretnine...
Mama mi je poreklom iz Krajine, baba mi je proterana i bila u koloni, danas moja mama radi na sezoni u Hrvatskoj već 3. godinu u Istri, savršena iskustva ja sam išla 2 leta kod nje isto na sezonu ali po 2 meseca jer studiram ovde, mnogo me to nešto vuče Hrvatskoj, obožavam Hrvatsku, predivna jedna zemlja to je ono nešto unutrašnje što me vuče, i tako bih volela da imam momka Hrvata, kome naravno nije važno ko je koje nacionalnosti, da zajedno gradimo most između Srbije i Hrvatske, da prevaziđemo sve i živimo u Lijepoj, imam momka ovde, ali sam neispunjena, volela bih da je sve drugačije... Sve u svemu pozdrav za sve dobre ljude, i Bože zdravlja, eto mene opet u lstri 2026. na sezoni!
Gledam objavu cure s kojom sam studirao na prvoj godini, objavila slike iz Amerike, dobila green card na lutriji. Šalje poruke nepostojećim momcima koji će je sada navodno juriti jer ima diplomu i papire i piše da će za 10 godina kriteriji za momka biti visoki. Cura je blago rečeno daleko od zavodnice, ima preko 200 kila, stomak kao lopta, rastu joj brkovi i brada da istupi žilet, natečeno lice i podbradak, vrlo visoka, bukvalno ne liči na žensko. Drugarice koje je bolje znaju i nekad pišu sa njom kažu da muku muči sa policističnim jajnicima. To znači da ne može imati decu. Ako je dosad nisu progonili momci onda neće ni za 10 kad joj bude 35, osim onih mladih u potrazi za starim biciklom i njima sličnih.
Nisam imao seks sa jednom devojkom jer nije mogao da mi se digne. Godinama unazad gledam pornografiju i masturbiram normalno 2 do 3 puta dnevno. Mislim da mi je ovo poslednja prilika da prestanem sa ovim sranjima jer je počelo ozbiljan problem da mi stvara u glavi a imam 27 i više od pola života gledam sve to. Nadam se da ću imati drugu priliku sa njom, ali čisto
sumnjam...