Vlastiti otac mi je rekao da ako se ikada rastanem od žene da će on biti na strani svoje snajke.Toliko o očinskoj ljubavi, da ne razmišlja da ga ja moram sahraniti i oplakati, a ne snajka.
Drugarica sa kojom sam bio baš blizak sviđala mi se i ona je to znala. Imali smo obostrane emocije ali ništa se nije desilo ozbiljno među nama zbog njenog dečka, sada je u braku sa njim i imaju dete već. Prekinuo sam odnos sa njom pre nekoliko godina. Iskreno ako se desi da se razvede, vratio bih se i prihvatio dete. Mnogo je volim.
Nešto najodvratnije mi je kad žena kaže: "Boli me k***c."
Dečko ima neku aplikaciju koja napravi selfi osobe svaki put kad se telefon otključa šifrom umjesto FaceID i može vidjeti šta se gledalo na telefonu. Pritom ne skriva telefon i dao mi je šifru kada sam ga pitala ali ne znam šta da mislim o ovome.
Da mogu da vratim vreme unazad jedino što bih sebi rekla je da ne odustajem od fakulteta.
Gledam naše porodične slike sa kratkog odmora nedavno - neko bi rekao da ja sve imam - dobrog muža, divnu decu, iako sam se podgojila - lepo izgledam, putujemo po svetu - gde ćeš više? Ali ja se ne osećam tako, nisam srećna već dugo sa njim, a ne umem to da rešim..
Kad vaš partner nema strpljenja, razumevanja, kolaboracije dal je to zaista vaš partner??? Ja smatram da takva veza ne može opstati, ni ići ni u kojem smeru.
Nisam rodila dete da bi ga vaspitala dadilja ili maćeha. Kraj!
Brzina kojom izgubim emocije / ljubav prema osobi kada me slaže je veća od brzine svetlosti. Shvatam laž kako bi odbranio samog sebe, ali laži koje su sasvim nepotrebne su mi van svake pameti...