Neko ne podnosi video pozive, neko ne podnosi glasovne poruke, neko ne podnosi poruke, neko ne podnosi pozive, neko ne podnosi dugo dopisivanje, neko kratko... Meni je to sve uredu, jedino što ne podnosim je kad mi ljudi ne kažu šta im smeta, a ljute se. Ne želiš da te zovem, već da ti pišem? Nema problema. Ne želiš da ti pišem, već više voliš čuti glas? Opet nema problema, ali reci mi šta preferiraš kako bih znao. Lično mi je potpuno svejedno na koji način ću komunicirati.
Brat mog muža je poginuo prije neki dan, čim mi je muž saopštio to odmah sam krenula ka njihovoj porodičnoj kući u kojoj je bio moj muž žena od brata njihova majka otac i njihova djeca, čim sam ušla ugledala sam ženu od brata kako govori ,,Sve uzalud! Troje male djece koji se neće sjećati svoga oca kada porastu, sve uzalud!’’, zatim se onesvijestila, dok je moj muž hodao u krug plačući i tresući se, njegova majka je uplakana govorila ,,Moj sin je živ! U urgentom je živ je nije mu ništa jel tako Dragane(otac mog muža)’’, otac mog muža odgovara uplakan ,,Mrtav je! Trebam li da ti ga pokažem?! Mrtav!’’ nikad ništa tužnije nusam vidjela njegova majka je posle izjavila da će čim ga sahrani da se ubije ispred njegovog groba.
Ja sam ubeđena da se većina muškaraca i žena napali kad idu na masažu. Ne kažem svi, nema potrebe da se sad palite po komentarima i idete u napad. Ne znam kako je kad žensko-žensko masira i obrnuto, to ne komentarišem, već mislim konkretno na muško-žensko. Da me neki muškarac masira garant bi se napalila.
Najjače mi je kad dođe 14. februar i 8. mart pa počnu same sebi da kupuju cveće 😂
Nije ni čudo što su ljudi sve više anksiozni i depresivni. Izađeš iz kuće i svako ti se dernja ko majmun (pogotovo šalteruše, medicinske sestre). Istresaju svoj bes na ljudima zbog svog ličnog nezadovoljstva, a ti naravno moraš da ćutiš da ne bi napala lice tokom vršenja službene dužnosti. A i da ih prijaviš šefu isto ti je to im je koleginica.
Nisam nesigurna već oprezna osoba s obzirom šta mi se sve izdešavalo. Ne želim više da se povređujem.
Razumem da tražiš novi posao dok nisi dao otkaz na starom treba ti plata i to je normalno. Ali da tražiš novu/novog devojku/dečka dok si sa sadašnjom/sadašnjim to nikano ne mogu da razumem. To su odroni od osoba koje nikad nisu imale svoje ja i koje su mali i slabi ljudi. Više mi se sviđaju devojke od 35+ koje imaju propali brak iza sebe i decu, ali znaju šta žele, nego klinke od 20 koje se muvaju sa njih 10 odjednom i ne poštuju nijednog.
Ljudi, trebam mišljenje više vas.
Imala sam momka kojo me povredio. Puno puta, na više načina.
Sad sam u vezi s drugim i već je prošlo 8 godina.
Nedavno sam se sprdala s drugaricama i tražila neke stare slike gde smo izgledale komično. Odjednom ugledam slike s njim i prvo se iznenadim jer sam bila uverena da su izbrisane.
Suze su mi krenule odmah niz lice. Sećam se tih nekih trenutaka i stvari koje su se dešavale kad su slike uslikane i još me može povrediti sve što mi je uradio.
Zar je moguće nakon toliko godina da nas nešto može još uvek boleti?
Čim me pozovu za neki posao za koji sam konkurisala, izgubim interesovanje za njega.