Fakultetski obrazovana, imam posao, znam kuhati, raditi kućanske poslove, ne izlazim po diskotekama, ne pijem, ne pušim, pristojno se oblačim i opet privlačim muškarce koji bi samo fizičku vezu. Koji god mi se momak svidio, nakon nekog vremena se isto ispostavi, ili je čak krio da je oženjen. S tim da sam u kasnim dvadesetim, nisam nikad imala momka, ali ni s njima nikad ništa bilo. Samo mi nije jasno kako mi prilaze i javljaju se 'isti' tip muškaraca.
Suprug i ja smo podstanari već nekoliko godina. Početkom godine nam je gazdarica podignula stanarinu duplo zbog "inflacije". Plaćamo stanarinu u iznosu kredita koji nam treba da kupimo svoj stan iste kvadrature a banka ne odobrava. Kako je moguće da plaćamo stanarinu godinama a ne možemo plaćati isti tu ratu kredita?! Jadna si državo Hrvatska.
Na poslu imam koleginicu.. Ona je tako slatka, tako umiljata i nežna, a pri tom tako smotana.. 🤣 Imam ženu koju volim.. Koleginica me ne privlači u tom erotskom smislu, ali uhvatim sebe da je gledam sa osmehom i razmišljam kako ima lepe oči, nos, usne.. Ne znam kako ali na neki čudan način je volim. Želim da je zaštitim, želim da je čuvam. Ljubomoran sam na svako muško sa kojim razgovara, na svakog kolegu, svakog klijenta. Kad sam kod kuće uopšte i ne pomislim na nju. Ne znam šta je ovo, ali simpatično je. ☺️
Kao neko ko nema društvene mreže, tako mi bude naporno provoditi vrijeme sa nekim ko ih ima i često koristi. Pokušao sam da ignorišem, ali smorim se. Ja sam te mreže zamijenio knjigama, ali mi nikada ne bi palo na pamet da na kafi izvadim knjigu i od jednom počnem čitati ignorišući osobu sa kojom sam. E upravo to neki rade.
Nikad više se neću javiti curama koje imaju objavljene samo slike lica. Odemo na spoj, a dođe slonica. Lijepa u licu, ali duplo teža od mene. Nisu mi privlačne takve žene.
U srednjim sam 30-tim godinama. Okej/prosječan izgled. Kliše. Standardna priča. Završen fax, imam posao i vlastitu nekretninu. E problem je što nisam oženjen. Ne toliko meni koliko ljudima oko mene. Pritisak nenormalan od strane rodbine. Samo se o tome priča. U posljednje vrijeme uključio se i moj najbolji prijatelj. Družimo se preko 25 godina. Njegova žena valjda ima neku svoju prijateljicu za mene. Ta prijateljica me je dodala na društvenim mrežama. Odgovorio sam na zahtjev, mada sam unaprijed znao da nisam trebao. I sad mi je prijatelj pokazao poruke gdje njegova žena njega pita da šta ja glumim i što joj se ne javim (toj njenoj prijateljici) itd. Da stvar bude gora uključila se i kćerka od prijatelja kojoj je 10 godina. Na kraju sam zaprijetio prijatelju krajem poznanstva ako ovo dođe do moje sestre. Taj pritisak ipak ne bih mogao podnijeti. Ugl. show živi. Nije da ne bih volio da nekoga upoznam, ali ne želim da se od mene pravi slučaj.
Život me naučio da ljude koji ne piju alkohol uopšte treba izbegavati. Naravno, tu ne računam nekog ko je lečeni alkoholičar pa ne pije ili nekog ko ima zdravstvene probleme zbog kojih ne sme da pije. Ali ove što su zdravi, pravi, ništa im ne fali i neće da piju, bar malo, ne želim u svom društvu. Ne znači da sam 100% u pravu, ali moje iskustvo je da su te osobe dobre jedino za izbegavanje.
Udajem se, odrasla sam osoba, nisam klinka ali kada pomislim da se odvajam od porodice u kojoj sam uvek imala ljubav i smeh i podršku meni apsolutno svaki put suze same krenu. Drugi kažu da se ponašam balavo ali to je jače od mene.
Samo jedno da kažem. Nedavno sam dobio svog malog anđela sa ženom koju neopisivo volim!
Moja V, hvala ti za našeg malenog. Volim vas!