Po zanimanju sam elektromehaničar ugrađujem klima uređaje, servisiram ih sve ostalo. Radim 8 sati dnevno 5 dana nedeljno.
Zarađujem 1500-2000 evra naravno radim sa još jednim majstorom. Nije mi jasno zašto roditelji ne žele da njihova deca budu zanatlije.
Vozim dobar auto, putujem mogu da priuštim mnogo toga.
Radim kao call operater. Nije mi mrsko razgovarati sa ljudima i nadređeni mi većinom govore da lijepo radim i da sam osvježenje. Ne zavirujem u tuđe kompjutere niti ulazim u pretjeranu komunikaciju sa kolegama, posebno kolegicama. Došla sam da radim, a ne u kafić. Ali, ljudi moji, frustracije klinaca koji rade u call centru po 3 godine mi je neshvatljivo. Kada su vidjeli da dobijam pohvale a tu sam par mjeseci, počeli su sa prozivkama koje čuju i nadređeni- kako predugo pričam, previše objašnjavam, dok one non stop rade i rade više jer moji pozivi duže traju. Moje pauze takođe komentarišu jer dok sam ja na pauzi ONE RADE. Nevaspitanje na velikom nivou. Posao se može promijeniti, ali meni se čini zavidnost i selo veselo ostaju dovijek'.
Da mi je neko pričao da ću naći čoveka (muža) poput svog oca, plus da će ga moj otac prihvatiti kao svoje dete, ma ne bih mu verovala. Oni su karakterno ista osoba, čak i isto misle o većini stvari. Ne bih ni do danas primetila da mi majka oči nije otvorila… Moj otac je strog i prek čovek, moćan i uticajan, uvek zaštitnički nastrojen prema ženi i deci ali s njim nema mnogo priče. Po njegovom ili nikako, plus nedo Bog nekom u njegovo da pipne. Sada shvatam da sam sebi našla tatu, a ne muža… Njih dvoje sada kombinovano postaju najjači ljudi u gradu… Ne znam šta sa tim, jer volim tog muškarca ali je toliko toga u njemu što kod oca nisam volela… Kako sam bila slepa zbog ljubavi joj…
Ne razumijem ljekare koji kada vide ekstremno gojaznu osobu neće da joj kažu da je to njen najveći problem. Možda im ljekarska etika ne dozvoljava. Svekrva se stalno žali na otekle noge, stezanje u prsima, visok pritisak, holesterol. Svi je vode ljekarima non stop i tipa ljekari nesposobni pa se traži drugi i tako u krug. Rodbina kao neće da je uvrijedi, a ni njena djeca. Halo ljudi, kakvo je to poštovanje, kakva etika. Ženo moraš smršati 50 kilograma i sve probleme ćeš riješiti.
Muž mi se drogira duže vreme. U poslednje vreme kad god uzme ja sam mu ciljna grupa za napad. Imamo troje dece i ne vidim izlaz iz svega.
Ne znam kako smo se dotakli teme, ali ja bih mom bivšem dečku uvek pomogla kad bi mu zatrebala pomoć a nema nikog drugog da mu pomogne. Bili smo godinama zajedno, odrasli zajedno, nikada me nije povredio ili uvredio, jednostavno kad smo sazrelili smo shvatili da nismo jedno za drugo i stvarno mi je posle svih tih godina nemoguće da mu na primer treba krv za operaciju i da mu je ne ponudim. Apsolutno ga ne gledam kao nekog sa kim bih ikada više u životu bila, nikad se ne bavimo kad se sretnemo, niti ne pogledamo, ali sa neke ljudske strane uvek bih mu pružila pomoć kao prijatelj, danas-sutra i njegovoj porodici. Moj trenutni dečko je na to rekao da kad bi se to desilo da bih za njega bila mrtva, da bivši umire pored mene doslovno ne bi trebalo da ga pogledam. Ja to ne razumem, posle toliko godina neke ljude gledas bukvalno kao prijatelje ako ne kao rod, stvarno su ljudi hladni...
U vezi sam 3 godine a još se čujem i viđam sa bivšom. Nit bivša zna za novu djevojku, nit nova za bivšu. U dva su različita grada pa mi je lakše sakrivati. Ne znam šta mi je, ali bivša je tako vatrena i strastvena, a nova cura mi je nekako dosadna. Ipak, nova mi više odgovara za brak. Najradije bih bio sa obje istovremeno i zaista mislim da bi i jednoj i drugoj mogao pružiti ljubav i sreću, finansijski sam super situiran.
U braku sam 6 godina, volim svog muža, imamo divnu dječicu koju vaspitavamo i živimo solidno, radimo oboje. Srećna sam sa te strane mnogo i zahvala Bogu na tome, ali.. Jedini problem u mom životu je njegova majka. Nikad ništa uradila loše nisam, niti uputila kakvu ružnu riječ toj ženi ili pogled, ali već 6. godina trpim njeno ponašanje koje smatram da nije normalno. Konstantno nametanje, dolazak bez najave ( živimo na spratu kuće), kad smo mi vani eto i nje, prisluškuje šta se dešava itd.. Muž je svjestan svega, bilo je priče i postavljanje granica, ali sve je završavalo svađom i nikad ništa se popravilo nije. Pokušala sam da se i ja promijenim, da odgovorim kada provocira ( inače sam ćutala na razna podjebavanja) i ništa. Stvarno pucam po šavovima, a ne znam šta da radim, mlada sam a toliko sam suza prolila zbog te žene, a muž ne želi da plaća kiriju jer smo uložili dosta u sprat, razumijem ga u potpunosti, ali mislim da ću morati spakovati stvari i otići sa djecom, pa gdje god.
Radim kao keramičar i zarađujem 1500-2000 evra mesečno. Posao je zanimljiv brzo mi prođe 8 sati posla.
Vozim dobar auto, putujem Evropom.
Svoju najbolju drugaricu sam upoznala leto pre polaska u srednju školu, postale smo jako bliske ali su njeni bili jako siromašni, JAKO. Moji roditelji nikad nisu dopustili da se ona pored mene oseti kao da je manje bitna ili da manje vredi jer živi u takvom okruženu. Letovala je sa nama, prvi put skijala sa mnom, prvi put je dobila skupu torbicu i skupe patike, otišla u skupi restoran, vodila sam je svuda sa sobom, sve joj placala, nosila je moje stvari, spavala kod mene, isla na vecere sa mojima onda kad ni ja nisam itd.
Ja od septembra krećem u 4 razred, ne znam gde je moja najbolja drugarica i šta radi, odala je sve moje tajne i probala da rasturi moju vezu od 2 godine, na sva usta pljuje o meni i mojim roditeljima... Znam da niste očekivali ovakav preokret, nisam ni ja. Jedan jedini razlog ne postoji za ovo njeno ponašanje.
Posle ovog prijateljstva sam naučila da nikome ne verujem ali mi je krivo jer u dubini duše znam da je dobra osoba ❤️