Želim svim srcem da moj muž nađe neku zbog koje će da me ostavi. Eto do toga je došlo.
Neka bude da sam zla, ali bude mi drago kad muškarac/žena favorizuju dečaka/devojčicu, pa ih to dete uopšte ne gleda u starosti. Zaslužili ste.
Aman zaman ljudi. Ja jesam ljubazna i posao mi je da BUDEM LJUBAZNA (takvo radno mjesto). Ali ljubaznost ne znači da mi se SVIĐATE, da FLERTUJEM sa vama, da želim NEŠTO VIŠE....
Što smo stariji, razlika od 14 godina između mene i muža je sve očiglednija. Devojke, tražite nekoga svojih godina ili mlađe!
Moj otac je divan prema mom sinu, ali je zato bio strasan prema meni. I dalje vučem neke traume sa 34 godine u vezi hrane, para, spavanja, upaljenog svetla, kupovine nove obuće... Ko ne zna o čemu pričam, ne može da mi poveruje.
Čim sam se fizički zapustila znala sam da sam s krivom osobom.
Muškarci koji mi kažu da mi ne treba perilica suđa i robotski usisavač nisu mi zanimljivi. Prati suđe i usisavati treba svaki dan. Zašto bih se patila kad ne moram. Što je najbolje oni sebi redovito kupe motorku (koja treba par dana godišnje) i slične pomoćne uređaje koji većinu godine skupljaju prašinu. Cure bježite od takvih - samo ćete se naplatiti s njima.
Iznenadila sam se koliko lepih i zgodnih muškaraca voli punije žene i devojke. Nema potrebe da sad pišete da se tešim, da pišem nešto što bi volela da čujem itd, ne radi se o meni, ja sam mršava, nego pišem ovo zato što dosta ljudi ne može ni da zamisli koliko je ovo tačno i sama sam se iznenadila. Uvek sam bila ubeđena kako te krupnije neće skoro niko, iako ima devojaka i žena sa jako lepim licem, ali eto, ispostavilo se kao netačno. Na svakom ćošku vidim baš lepe i zgodne likove (objektivno) kako su sa nekim krupnim devojakama. Kad kažem krupnim, ne mislim na neku abnormalnu težinu, ali spadaju u onu kategoriju 'debele' kako bi ih neki nazivali. Znam i neke parove uživo, nije nikakva korist u pitanju, već ljubav. Takođe, nema potrebe da mi sad neki muškarci iskaču u komentarima kako oni nikad ne bi bili sa takvom, njihovo pravo, svako ima svoj ukus i ne osuđujem to, pišem ono što vidim i čujem.
Živim na zapadu i ovde je normalno da se ljudi koji započinju ozbiljne veze testiraju na polne bolesti (oba partnera), apsolutno se podrazumeva. Normalizujmo to i na balkanu, zdravlje i život nema cenu.
Pre skoro 2 godine sam izgubila baku, posle toga mamu... A sad i tatu... Za nepune 2 godine su otišli svi moji oslonci i podrška...osećam se kao da sam ostala sama na svetu, iako imam brata koji ima svoju porodicu...