Tačno sam znala da čim sve otpustim i opustim se počeće da me saleću udvarači. Svaki Božiji put je tako!!! I sve je to okej da ne mislim stalno na istu osobu.
Zaljubio sam se u koleginicu kojoj sam šef. Ja sam oženjen, ona je slobodna. Nije ona ni lepa, ni zgodna.. osvojila me je svojom mirnoćom, nežnošću, dobrotom. Jedna čista, neiskvarena duša. Ona je kao dijamant u ovoj močvari zvanoj život. Prosto, ona je čudo, takva kakva je u vremenu u kakvom živimo. Neću ništa da pokušam, neću da je preplašim jer znam da sebi neće dopustiti bilo šta sa oženjenim čovekom i ne želim da se brine zbog posla. Eh, da smo se bar ranije sreli.
Od skoro sam u vezi sa momkom, on svaki drugi skoro put ne može da održi erekciju. Žao mi ga bude koliko se iznervira, kaže da se uzbudi stalno, ne znam šta da mislim i radim. Inače sam zgodna i lepa, nije da se hvalim samo kažem, a i veza nam je ovako super, šta se tu desi meni nije jasno i kako to rešiti.
Vernost je stvar inteligencije, glupi ljudi ne mogu da budu verni.
Nije on ni lep, ni zgodan, ni bogat. On je samo toliko dobar, pažljiv i nežan da ja ne mogu da verujem da takav čovek postoji.
Nikada ne bih izlazila sa osobom koja ima teži fizički invaliditet. Nemem nameru toliko da menjam svoj život zbog drugoga. I da, u slučaju da se i meni tako nešto desi potpuno ću razumeti da nisam zanimljiva drugima. Mislim da treba da prestanemo da romantizujemo neke stvari.
Mislim da niko više ne uživa od mene u ženskom telu. To najbolje zna moja bivša devojka koja mi je dozvolila svakakve budalaštine iako je rekla da neće. Obožavam žene. Pogotovo kada mi polako stenje na uvo. Nema lepšeg zvuka realno. Živele žene !
Polako mi kreće privatni posao, koji radim van radnog vremena. Prvi put u deceniji kako nisam na nuli ili u minusu na kraju meseca. Čudno se osećam.
Imam veliku želju da uđem u teretanu i potučem se sa najjačim muškarcima u njoj.
Nekad pomislim da je odrasli život samo ispunjavanje CV-ja i očekivanja okoline, bar što se tiče venčanja i zasnivanja porodice.