Ja nikako ne mogu da razumem ljude koji se smeju nečemu što ne treba da bude smešno. Kako neko može da se smeje nekome ko je slep, ko je mentalno oboleo, paralizovan, invalid itd?! Šta tu ima da bude smešno? Gledam i po društvenim mrežama, snimaju se kako imitiraju nekoga ko je mentalno zaostao, ko ne vidi itd, ljudi, da li ste vi normalni? Po mom mišljenju su takvi za posmatranje. Ma da mi je najrođeniji, da čujem ili vidim da se podsmeva nekome ko je bolestan, bio bi od*eban,a kamoli neko sa strane. Sa lošim ljudima nema šta da sedim ili da se družim.
Želim svim srcem da moj muž nađe neku zbog koje će da me ostavi. Eto do toga je došlo.
Neka bude da sam zla, ali bude mi drago kad muškarac/žena favorizuju dečaka/devojčicu, pa ih to dete uopšte ne gleda u starosti. Zaslužili ste.
Žena koja svestno izaziva tvoju ljubomoru je žena koja sama sebi umanjuje vrednost.
Aman zaman ljudi. Ja jesam ljubazna i posao mi je da BUDEM LJUBAZNA (takvo radno mjesto). Ali ljubaznost ne znači da mi se SVIĐATE, da FLERTUJEM sa vama, da želim NEŠTO VIŠE....
Imam najboljeg verenika na svetu, posvećen, ljubazan, vredan, normalan, sve…Ali ne mogu da verujem kakva žena ga je rodila.
Svekrva prosta, sujeverna, lenja, devijantnog ponašanja za svoje godine, on mora da je opominje za ponašanje. Brine me činjenica da će jednom kada budemo odlučili da imamo decu ona biti deo moje porodice, ne želim da mi dete odrasta u takvom okruženju.
Sviđanje mogu da prepoznam, ali ne i duboke emocije. To se mora IZGOVORITI!
Ponekad poželim da makar još jednom poljubim bivšeg momka.
Što smo stariji, razlika od 14 godina između mene i muža je sve očiglednija. Devojke, tražite nekoga svojih godina ili mlađe!