Ako neki sport trpi da na ozbiljnom nivou neki učesnik bude gojazan, a da mu/joj to ni najmanje ne znači za samo takmičenje, za mene to uopšte i nije sport. Bude me blam kada vidim takve kako stoje rame uz rame sa "praćkama" i zovu sebe "Olimpijcima"... Streljaštvo, šah, video igrice, u vas gledam!
Zabrinjava me činjenica da se mogu lako prilagoditi normalnom životu nakon smjene u kojoj sam aktivno radila rame uz rame sa smrću, reanimacijama, intubacijama i mukama umirućih ljudi. Kada završi posao, to je to. Ne nosim to doma. Prestane biti. To je bitka koju sam teško dobila. Život je težak, ali lijep.
7 godina da mu nisam čula glas, osećaj je još uvek isti, ljubav je još uvek ista, sve je ostalo isto sem mene, i hvala ti u inat tebi uspela sam u životu, otvorila svoje firme, proputovala svet, i još puno svega sam uspela sem jedne stvari, nisam prestala da te volim.
Što mrzim maj i jun. Dva najgora meseca u godini. Samo pada kiša i grmi svaki dan.
Nas četvorica smo bili kod drugara na vikendici za 1. maj, zajednički smo kupili hranu i piće. Sve je bilo super dok, u jednom momentu, nisu počele da nam svraćaju različite ture gostiju koje samo drugar čija je vikendica poznaje, on je svakog od njih nudio našim pićem i hranom, iznosio im pred nos kao da je to kupio samo za njih i maltene ih terao da jedu naš roštilj. Da se razumemo, nisam šktrica, nemam ništa protiv da je neko pojeo par ćevapa i uzeo čašu piva ali je problem što je 20-ak nama nepoznatih ljudi pojelo i popilo više od polovine onoga što smo zajedno kupili. Ostali drugari nisu hteli da prigovore jer eto on je domaćin, sve je organizovao, ali mislim da apsolutno nema opravdanja i da više kod njega na vikendicu neću ići.
Udala sam se iz velike ljubavi, živela sa njim i njegovim roditelja, slušala, bila stvarno dobra snajka i borila se za nešto idealno. Bili smo u braku 6 godina. Volim ga još uvek i jako mi je teško zbog svega i pitam se da li je moglo drugačije. Već nakon kratkog vremena zajedničkog života počele su maske da padaju i da vidim koliko mana ima i koliko zapravo ne razmišlja, nego sve radi kako mu tata kaže. U mnogim situacijama me nikada nije odbranio kada je njegov otac mene napao- nego je rekao: „ja neću da se mešam“, pravio je problem bez problema, nikakvog poštovanja- samo je sebe cenio, a ja.. Ja sam bila žena koja se udala za njega i koja je trebala porodicu da zaboravi, koja je trebala da mu čisti, kuva, zadovoljava sve potrebe. Doživljavala sam često uvrede, da sam loša, lenja, itd. Skoro sam pokupila svoje stvari i otišla, nakon čega me nije ni pozvao niti ga je zanimalo, samo je nastavio svoj život. Baš me je povredila ova ljubav, a bio mi je prvi, i i dalje ga volim.
loading..