Celog života sam mislio da je ljubav "zlato za budale", da je to skup hormonskih reakcija u mozgu koji nestane posle par meseci. A sad gledam sebe kako patim za njom već 3 godine, od kad je ne viđam svakodnevno. Nismo bili zajedno, ali nepodnošljivo nedostaju njene oči i osmeh, naši razgovori i zezanja. Sanjam je često, a kasnije ceo dan budem nervozan i mrzovoljan. Kad se ovako nešto desi matorom ciniku kakav sam ja, to je dokaz da život baš zna da ti lupi šamarčinu i pokaže da to što misliš da znaš ne vredi ničemu.
Ostavi svoj komentar
#92
Volim kako devojke mirišu. pogotovo u proleće.mmm
odobravam 13295 • osudujem 121 • komentari 36
Detaljnije
Ispovest dana
Video sam čoveka kako nosi dete kroz parking, a mali vrišti iz sveg glasa. Kad je video da ga gledam, rekao mi je: "Moj je, nisam ga kidnapovao" I pre nego što sam išta stigao da odgovorim, dodao je: ...
odobravam 25 • osuđujem 3 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Mislim da sam napokon trudna nakon skoro 2 godine pokušavanja! Osjećaj je nerealan!🥰
odobravam 320 • osuđujem 24 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Dragi moji, ja sam muškarac sa stopostotnim invaliditetom i za kretanje se služim aktivnim invalidskim kolicima. Nisam došao ovdje kukati o tome kako mi je teško, dapače, došao sam se pohvaliti jednom...
odobravam 681 • osuđujem 30 • komentari 0
Detaljnije
