Ispovesti

Mislim da svako treba da sluša sebe, a ne druge. Najviše mrzim kad neko kaže ono 'slušaj roditelje, oni su uvek upravu, slušaj starije oni su uvek upravu' itd. Gluposti. Ovo se ne odnosi na maloletnike i jako mlade osobe, nego na zrele(pošto bi se neki sad uhvatili toga da nisam naglasila). Po mom mišljenju, bolje se i sam za*ebati u proceni bilo čega i pogrešiti, nego poslušati nekoga, pa se kajati na kraju što nisi drugačije postupio/la. Znam za brdo slučajeva gde su pojedini slušali nekoga, a ne sebe, pa im se na kraju obilo o glavu i sad kukaju i vraćali bi vreme da mogu. To što se nekad ispostavi da je neko bio 'upravu' se prosto zadesi, ali opet, kad krenu ono 'jesam li ti rekao/la', prik*nja mi se. Kao da su otkrili toplu vodu. Bolje i sam udariti glavom o zid, pa naučiti lekciju i opametiti se, nego raditi po direktivi drugog. Uvek ću biti takvog mišljenja.