Daj svoje mišljenje.
Počeo sam da radim u porodičnoj radnji sa 11 godina, ali već sa 14 godina sam držao jednu smenu i uklapao sa školom, a to se nastavilo i kasnije u srednjoj pa sve dok je nismo zatvorili odnosno zaposlio sam se za stalno. Ja sam u odnosu na vršnjake imao uvek svoj dinar i bio uvek odgovoran sa novcem i obavezama što je rezultiralo time da sa 22 godine uz pomoć kredita uzmem svoj prvi stan kog želim da izdajem. To je pozitivna strana moje zrelosti, ali negativna je ta da osećam da sam brže sazreo nego što treba i dok su drugi izlazili čitavu noć ja sam morao da idem ranije zbog posla, roditelji mi nikad ništa nisu branili da se razumemo, ali sada malo teže uklapam da ispunim želje detetu u sebi i zbog toga mi je žao jer nisam mogao da budem 101% opušten, a onda su me snašle neke druge stvari i postao sam pomalo anksiozan i na poslu ne mogu da se uklopim lepo, ali sva sreća radim još jedan posao pa mi to bude izduvni ventil.
