Ispovesti

Najjače od svega je što mi je bukvalno na prvom viđanju (za koji sam ja mislila da će biti sastanak, jer smo se mesecima i mesecima dopisivali) otvoreno i bez uvijanja rekao "polako, zaljubićeš se", onako kao u fazonu to mi ne treba i to ne želim. Bilo mi je smešno, kao "odakle ti ideja da i želim tako nešto", ali u sebi mi nije bilo jasno, jedno je pričao i pisao mesecima, a drugo govori sad uživo. Tada mi je prošlo kroz glavu da je to prvo i poslednje viđanje, ali nekako sam uvek pristajala na sledeće i sledeće. Kad on pozove, kad njemu odgovara. I naravno - pitam se jel' vidi budućnost. Zaljubila sam se u njega kao nikad, u mrvice koje mi daje, u bajku koju sam stvorila u svojoj glavi... Znam da on nije princ, znam da ja nisam princeza, ali bi tako volela da ovo naše ima srećan kraj. A znam da ne može imati....