Daj svoje mišljenje.
Jedina u društvu nisam udata i nemam decu, u tridesetim smo. Primetim da odnosi više nisu kao što su bili. Zaista sam ispoštovala svaki rođendan, krštenje, babine, Novu godinu, Uskrs, zovem ih kad god mogu i same i sa decom, nudim se da čuvam decu kad mogu i kad im treba pomoć, da bi od njih dobila jedan veliki šipak... Skoro me više i ne zovu ili je sve eto tako reda radi, ne sećam se kad sam sa kumom sela na kafu i shvatila sam da nemaju pojma šta mi se dešava u životu, jer eto nisam više toliko bitna, jer nemam decu. Teme su već pet, šest godina samo deca i ništa više! Što je najgore više i ne razmišljamo isto, za većinu tema imamo totalno drugačije razmišljanje i ne sviđa mi se uopšte taj svet kao da se takmiče ko će imati bolji rođendan, ko će imati skuplja kolica! A kad se desi neki problem naravno mene prvu zovu. Ne daj Bože da se požalim kako sam umorna, jer radim dva posla. Ju ja ne znam šta je umor jer nisam mama i tako slični komentari tipa kako ti možeš da nemaš vremena.
