Ispovesti

Imam jedan problem koji mislim da se graniči sa poremećajem ali nisam sigurna odakle potiče i volela bih savet. Radi se o nekoj vrsti samopovređivanja. Nije strašno ali normalno nije. Kada imam neku ranicu recimo ja ne mogu da je pustim da zaraste nego je čačkam toliko da postane ogromna i prokrvari. Ako nisam ceo dan kući i ona malo zaraste ja jedva čekam da stignem da bih skinula npr. pantalone i otkinula to do kraja. Sebi sam napravila gomilu ožiljaka i otvorenih rana. Leti pogotovo jer napravim haos i od običnog ujeda insekta. Bukvalno me boli i peče nekad dok to radim ali ne mogu da stanem. Da li se radi o živcima, nedostatku ljubavi prema sebi ili nečemu trećem?