Ispovesti

Imam skoro 40godina i nijednog prijatelja. U osnovnoj školi sam imao drugare. Krajem srednje škole sam osetio da među tim istim drugarima nemam dovoljno poštovanja. To su one neke sitnice koje primeti svako od nas, pa stekne takav osećaj. Kada sam se oženio osetio sam da smo se udaljili i na kraju prekinuli svaki kontakt, a da me niko nije pitao šta se dešava i zašto. Nije ih bilo briga. S vremenom sam stekao nesigurnost, postao sam zaboravan i to se odražava i na moj posao i na privatan život. Osećam da se ljudima generalno ne dopadam. Siguran sam da posedujem neku osobinu koja očigledno deluje odbojno na ljude i to mi psihički jako teško pada. I pored porodice, osećam se jako usamljeno.