Daj svoje mišljenje.
Volim svoju porodicu, ali nekad mi njihovi toksični stavovi kvare raspoloženje. Na primjer, sestra od tetke upoređuje moj studij (elektrotehnika) s medicinom, ničim izazvana, kako je meni mnogo lako, iako je sama studirala nešto potpuno drugo. Kao da se takmičimo ko ima teži put. Imam divnog dečka 3 godine koji je Francuz, ali oni tvrde da veza neće funkcionisati za par godina jer smo iz različitih država i da sam “izdala tradiciju”. Ja ne znam šta će biti za 5-10 godina, niko ne zna, ali sada znam da se osjećam s njim sretno, zbog načina na koji je dobar prema meni..ne mislim da nema dobrih “naših ljudi” koji bi me isto tako pazili ali ne vidim zašto bih se grizla i osjećala kao izdajnik zbog toga što mi je lijepo s nekim ko nije sa Balkana. Par minuta provedenih s porodicom i već se osjećam loše, iskompleksirano, preispitujem sebe i osjećam krivicu, iako znam da ne bi trebalo da dozvolim da zbog njih preispitujem svoju vezu, u kojoj mi je lijepo. Trebam dane da se resetiram.
