Rešio sam davno da budem svoj, da ne robujem konvencijama i slušam tuđe prazne priče, trpim zlobu, ogovaranja, neiskrenost.. Vrlo predano sam radio na samostalnosti i nezavisnosti od bilo koga... i sad sam se toliko odvikao od ljudi da nemam godinama nijednog prijatelja. A kad nemam devojku, nekad meseci prođu da posle posla ne progovorim reč ni sa kim... Nemam nijedan broj u telefonu da nekog pozovem na piće i da neobavezno popričamo.. Štaviše, mislim da više ni ne umem da razgovaram sa ljudima, ukoliko to nije službeni razgovor u vezi posla, gde i dalje delujem sasvim normalno...jedinu komunikaciju imam sa mojim detetom.. Tako da nije to baš tako lako i budite oprezni kad se osamljujete, nikad ne znate kako ćete to podneti.. Ja uzgred to podnosim sasvim dobro, nekad mi nedostaje da imam prijatelje, ali sad je kasno za sve, prihvatam to što jesam.
Ostavi svoj komentar
#365
Ako ne olizem poklopac od vocnog jogurta ne racunam da sam isti pojeo :)
odobravam 1168 • osudujem 51 • komentari 16
Detaljnije
Ispovest dana
Mama mi je umrla kad sam bila vrtićke dobi i uvijek smo bili samo tata i ja. Mamu znam sa slika, ali je se ne sjećam. Kad sam ja imala 16, tata je bojažljivo priznao da mu se sviđa kolegica s posla, j...
odobravam 479 • osuđujem 7 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Došla sam sad sa posla kući i počela sam da plačem od muke. Ne, nemam težak posao. Plačem što nisam zavrišla taj fakultet već odustala. Ne, ne patim od kompleksa. Plačem jer mi je muka od prostih ljud...
odobravam 1227 • osuđujem 123 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 72 • osuđujem 3768 • komentari 0
Detaljnije
