Daj svoje mišljenje.
Naše druženje je započelo tako što su se naša djeca počela družiti u vrtiću. Malo pomalo i mi smo se porodično zbližili, dosta vremena provodili zajedno itd. Vidno je bilo da oni žive na visokoj nozi, oboje zaposleni, dok smo muž i ja radili online preko work up i nije da nismo imali para, ali standard, ništa pretjerano, dok su oni ispunjavali sve želje djetetu, mi samo nešto osnovno i sitno. Dijete im je bilo umaženo, s 9 godina njanjavo, na šta smo skretali pažnju, ali njima je to super. Situacija je eskalirala kad su oni bili navalentni da moje dijete ispunjava njihovom sve prohtjeve, da dolazi stalno kod njih kući, da ostaje do kasno itd. Na početku smo bili popustljivi, ali smo poslije uvidjeli da to ne vodi ničemu pa smo govorili da ne treba tako, da ima drugih obaveza kao što je trening, da naš hoće na karate, oni su rekli da mi ne damo da se djeca druže, da smo prestrogi i da se neće više družiti s nama. Boli spoznaja da su sve vrijeme ti ljudi samo gledali sebe i bili sebični.
