Daj svoje mišljenje.
Dugo smo bile najbolje drugarice, još od osnovne škole. Uvek je dolazila kod mene, pozivala sebe kod mene, uvek sam je ugostila, kuvala kafe. Stalno je pričala samo o sebi, o momku u kojeg je bila zaljubljena tada, o momcima sa kojima je bila. Prepričavala je svaki sekund i minut svog života i šta je radila, ja sam ćutala i slušala i bila tu. Kada se ona zaposlila, kupila je auto, imala je platu i počela da izlazi sa nekom novom drugaricom, što je ok, ja nisam bila za izlaske, nisam imala ni posao ni novac za izlaske a ni želje za izlaskom. Nikada me nije pitala da li imam problem, kako sam i slično. Inače bila je zavidna osoba. Sve smo se ređe viđale ali i dalje je dolazila kad sam ja njoj bila potrebna. Kad je upoznala svog sadašnjeg muža prestala je da mi se javlja i nikada više se nismo čule niti družile. Ispala je takvo smeće. U životu mi više ne trebaš! Nikad se ne zna šta život nosi i da li ću ti ikad zatrebati ali na mene računati ne možeš više nikad, zgadila si mi se!
