Ispovesti

Žensko sam i uvjek želim nešto više. Moj bivši to nije htjeo nego mu je sve ravno bilo, ima se za ok život i da se štedi na apsolutno svemu. Ja našla sebi nekog sličnog, a čujem on se skorije oženio. Drago mi jer je dobra osoba. Uđem ja malo po netu kopam da vidim šta se dešava i kako mu žena izgleda, lijepa idu jedno uz drugo, seećni su, super. Ono što sam primijetila je da su prinovu dočeki u istom onom apartmanu gdje smo on i ja živjeli (možda 30m2 garsonjera) i da se on (po tome sudeći) nije pomjerio sa mrtve tačke. A ja koja sam prvo sama pa plus sa mužem u stanu od 3 spavaće sobe i imamo jako skupo auto i planiramo kuću da kupimo (ali štedimo sad za to). A pritom ni ja ni muž nismo imali neke Bog sami zna kakve pare kad smo se uzeli. I samo sam zahvalna Bogu što iako je bio dobar čovjek i ako je ok veza bila, poslušala sam sebe i taj unutrašnji osjećaj i raskinula jer bi to bio život kojim ja ne bih bila zadovoljna, a ne bih bila ni srećna, a ni on pored takve mene.