Daj svoje mišljenje.
Pre braka bili smo 2 godine u srećnoj vezi, godinu dana posle venčanja otkrivaju mi rak, kreće i kovid ludilo u to vreme. Izdržim sve, radim puno radno vreme, završi se kovid, i umesto da se život nastavi, rak mi se vratio. Umesto punog radnog vremena, na poslu su mi odobrili da dolazim 4 dana nedeljno, posle tri meseca uzimam i godišnji jer se osećam preslabo da vozim do posla. Kako mi se stanje pogoršava, tražim im još jednu nedelju bolovanja. Imaju razumevanja, reči podrške. Muž ? Muž je postao crni đavo, dok ovo pišem zaključala sam se u kupatilo i pustila vodu da misli da se tuširam. Čujem ga kako viče i psuje što ne radim a on upravo kreće na posao. Nijedna ljudska reč utehe i podrške, samo mržnja i uvrede. Razlog iskaljivanja besa je taj što mu se mama od 80 godina odlučila za njegovu sestru da joj prepiše stan, a da je ona neguje do smrti jer je žena videla da joj ja ne mogu pomoći i prešla je kod ćerke. Zato krivi mene zbog gubitka nasledstva, ni gram ljudskosti.
