Daj svoje mišljenje.
Боже, колико ми недостаје мој Банат, али не овај него онај до пре 20 - 25 година, док су још биле живе генерације наших баба, деда, прадеда и прабаба. Недостаје ми онај архаични говор који се једино по банатским селима говорио (ван других делова Војводине и Србије). Разна јела и "шпеције" да не набрајам сад. Људи више ни не знају шта су мајушке, ваљушке, цицвара. Некада питоми лалошки менталитет, па кад дођеш у госте кажу ти: "ајде те, ајде те, добро нам дошлиии". Јесењи свињокољи, топљење чварака, дечје коринђање за Бадње вече, прескакање ватре за Лазареву суботу. Избледели обичаји и нема више оних мојих људи које сам волео. Када одем доле, видим да се народ искварио (као и свугде). Данас су сви шкрти, бесни и обесни, иако се сада много више има. Живим у једној прекоокеанској земљи. Имам каријеру, новац, и остварио сам се. Сада када бих се вратио (а вуче ме) у моје банатске равнице и изашао из ове метрополитанске гунгуле, на шта бих наишао? Сада бих тамо, у мом завичају, био странац.
