Daj svoje mišljenje.
Otprilike sam na polovini života. Imam 35 godina i sve sam doživeo. Od najranijeg detinjstva najpre. Imali smo i nismo imali. Imali smo porodicu, i bila je rasturena. Bio sam najpre loš, a onda dobar đak. Slab i jak. Bulingovan u školi i potom vrlo poštovan. Diplomirao. Emigrirao. Radio svakakve poslove, pa i u struci. Živeo sa malo para, živeo sa puno para. Čak i po pitanju devojaka (kada smo svi u tom periodu) imao sam različitu lepezu ličnosti i fizičkog izlgeda. Proputvao sam planetu. Nisam uzimao drogu, ali sam tu i tamo znao da popijem. Prekvalifikovao sam se tako da sada imam 3 struke. Oženio se sa najboljom ženom na svetu. Jedino mi još ne ide da dobijemo dete (i to će valjda) pa da kažem da sam sve doživeo. Valjda baš zato što sam sve video i doživeo sve, više ništa me "ne radi", ako me razumete. Ni intelektualno, ni fizički, ni emotivno. Sve mi je nekako "već viđeno" i više ništa u mom ličnom životu, ili na globalnoj sceni, ne može da me iznenadi. Ne znam...
