Daj svoje mišljenje.
Imam inicijativu u gotovo svim sferama života. Volim posao koji radim i nadprosečno zarađujem, imam i ok društveni život. Uvek dajem ideje ili za razonodu ili za važne ozbiljne stvari. I uglavnom se od mene očekuje da predložim, realizujem, završim. Kao, muškarac sam, pa bolje ću to ja. Onda kažem, moja velika mana u zajednici je moj odnos prema kućnim obavezama. Jednostavno nemam osećaj za to, ne primećujem prljave sudove itd.. Kad sam u stanu ili odlutam ili se bavim nečim važnijim. Svestan sam ja toga i kažem podelićemo tako što ću ja raditi ono što ti ne voliš, ne zeliš ili ti je prezahtevno (uglavnom ribanje kupatila i pranje sudova). Samo očekujem tvoju inicijativu za to i ti da napraviš plan za moj deo. Da to rasporedim u glavi. I onda nije nikakav problem. Čak i sa entuzijazmom odradim. I svaka posle hoće da se ja sam setim i uradim (šta i kad misle da treba) bez njihovog usmeravanja. Zašto je ženama to toliki problem? Mnogo me to frustrira.
