Ispovesti

Imam muža i zajedničko dete od skoro godinu dana, a u potpunosti živim kao samohrana majka. On nije otac svom detetu, on samo eto kao živi sa nama, dolazi kući da se okupa i prespava. Ja sam ceo dan sa detetom, ja hranim, ja presvlačim, ja kupam, ja se igram, ja se šetam, ja uspavljujem, noću se ja budim ako treba. Da, isto tako i vikendom, tata gleda tv, a ja sve ostalo. A da - i ja kupujem sve za dete, od mojih para. Tata eto plaća račune, nekad napuni frižider kad se seti i to je to. Nije stvar u tome što mi je teško, ali plašim se za dete. Ako se meni ne daj Bože nešto desi, ne smem da ga ostavim rođenom ocu ni na 3-4 sata, jer mislim da bi jadno dete ostalo gladno, žedno, ukakano i nepresvučeno. Ne znam kako može ovako. Kao da mu uopšte nije stalo.