Daj svoje mišljenje.
Pošto nisam u vezi duži period, a u tridesetima sam, ljudi oko mene su mi počeli govoriti da imam previsoke kriterije. Rešim da prihvatim poziv muškarca s kojim nemam ništa zajedničko, osim toga da živimo u istom gradu. Nismo se poznavali, dodao me na Facebooku, imali smo nekih zajedničkih prijatelja tu... Mučim samu sebe svaki puta kad mi se javi i pozove da se vidimo... Par kafa, jedan odlazak na koncert, jedan izlazak na svirku, nikad se nismo ni poljubili, ni držali za ruke, apsolutno ništa... Svaki taj izlazak bio mi je kao obaveza, samo sam čekala da prođe. Rekla sam mu da je najbolje da se više ne viđamo, jer nismo jedno za drugo. Ne može to "na silu"... Ne mogu verovati da postoje ljudi koji ipak pristanu na takve veze / brakove.
