Daj svoje mišljenje.
Čitam ovde objave pojedinaca koji krive porodicu za svoju anksioznost, nesigurnost i slično. Odrasla sam u potpuno disfunkcionalnoj porodici, otac alkoholičar, neradnik. Majka je jedina radila, borila se za decu, kuću i na sve to trpela batine. U osnovnoj školi sam često bila na meti ismevanja jer sam imala manje od drugih. Izrasla sam u osobu koja tačno zna šta želi, radila sam na sebi, zadovoljna sobom i psihički i fizički tako da samopouzdanja imam i više nego što treba. Pokrenula sam svoj posao, osnovala porodicu koja mi je svetinja. 90% onih koji su mi se ismevali bi danas sigurni rado bili u mojoj koži, jer danas nisu ništa, iako su imali mnogo bolje uslove, porodice i podršku. Džabe je da vam život da najbolje karte ako ne znate da ih iskoristite. Zato ljudi, ne tražite krivce u drugima, ne očajavajte u prazno, radite na sebi u svakom smislu, pomozite sebi. Čovek koji je zadovoljan sobom ne može da nema samopouzdanja i sigurnosti. Uzmite život u svoje ruke.
