Imam 30 godina. Završila sam studij, radim posao koji volim i okružena sam ljudima koji mi znače. Zdrava porodica, prijatelji, stabilna primanja i mogućnost da sebi priuštim normalan život - sve to čini da se osjećam zahvalno i sretno. Ali, i pored toga, u tišini noći, kada legnem sama, osjetim prazninu i poželim nekoga pored sebe. Nekoga kome mogu povjeriti svoje brige, ko će mi pružiti zagrljaj nakon napornog dana, s kim ću dijeliti male radosti života i graditi zajedničke uspomene. Sretna sam, ali ipak osjećam da postoji prostor za onu posebnu osobu koja bi upotpunila tu sreću.
Ostavi svoj komentar
#165
Kad god cuvam bebu sam kuci, pojedem joj dorucak. Ionako place stalno, a kome ce da se zali?
odobravam 1746 • osudujem 9235 • komentari 65
Detaljnije
Ispovest dana
Često čujem od starijih ljudi kako se žale da imaju nezahvalnu decu, kako su otišla, ostavila ih i ne brinu o njima. A niko od njih da kaže da šta su oni činili svojoj deci da je dovelo do toga. Mene ...
odobravam 257 • osuđujem 20 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Imam bebe blizance, ali me jedno nervira. Ako se obojica rasplaču, a sami smo, uzimam ovo jedno, hranim, presvlačim i tepam mu. Dok se ne najede i dok nije skroz zadovoljeno, ne uzimam ovo drugo, iako...
odobravam 43 • osuđujem 1681 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Zaboravila je rođendan moje mame. Ja sam zaboravio da joj se javim ikad više.
odobravam 858 • osuđujem 1794 • komentari 0
Detaljnije
