Daj svoje mišljenje.
Prvi put kad sam video suprugu znao sam da ću je oženiti. Naravno, ako se ona slaže. Inače, nisam želeo ni brak ni decu. Sve se promenilo kada sam nju upoznao. Pre nekoliko dana sam je grlio i plakao od sreće. Nekada se pitam "Bože, čime sam zaslužio svoju ženu? Imamo sina i ćerku, moje dve velike ljubavi, posle njihove majke i zaista mi je puno srce. Mislio sam da čovek ne može da oseti ovoliku količinu ljubavi prema bilo kome. Zajedno smo petnaest godina i kada me pogleda, ja se sav raznežim. Ona se o meni brine kao da je majka, ja je štitim kao da mi je dete, svuda idem sa njom kao sa prijateljem i bratom. Izlazimo u kafanu i klubove. Bogu hvala, nekada bake i deke pričuvaju decu. Bila je sa mnom kada sam bio nezaposlen, jeli smo pljeskavice i pili koka kolu. Ne znam, umro bih da se njoj nešto dogodi. Ona to zna. Volim ja decu. Otac sam, umro bih za njih. Uvek sam tu za roditelje, ali ona je moj svet. Nju sam čekao ceo život, a nisam ni znao da je čekam. Tvoj Luka, zauvek.
