Daj svoje mišljenje.
Prijatelji iz inostranstva, koje rijetko viđamo, ostavili su poklon za našu bebu. Slučajno su sreli muževu sestru i dali njoj da nam preda jer smo u drugom gradu. Poklon je bio u ukrasnoj kesi. Ubrzo mi muževa sestra piše da nije hitno da ga dobijemo jer je unutra veća odjeća. Već mi je to bilo čudno – kako zna šta je unutra?
Zamolila sam da nam pošalje po svekrvi jer je planirala doći do nas. Nakon par dana, svekrva nas zove na videopoziv i kaže da ‘vidimo šta je beba dobila’. Pokazuje svaku stvar iz kese, komentariše i na kraju kaže da je ‘pregledala sve - nema para’. Ostala sam bez riječi. Samo sam rekla da bih voljela da sam ja imala priliku da otvorim poklon. Bio je to poklon za nas, od naših prijatelja. Nije bilo njihovo da ga otvaraju, razgledaju i komentarišu. I danima me izjeda što je tako nešto normalizovano, a meni smeta više nego što bi smjelo.
