Kad sam se udala, moj muž nije radio još u struci, nismo živeli odvojeno već na spratu sa njegovim roditeljima, nije imao auto i radio je za malo sitniju paru. Živeli smo tako dve godine. Kupovali osnovno, izlazili uglavnom samo da prošetamo i stvarno smo bili presrećni. Roditelji su mu bili sjajni ljudji, neverovatna podrška i uvek tu za nas. Posle dve godine smo se preselili u drugoj državi, novi ljudi, nov stan, nov život.. Tada je muž počeo da radi u struci i imali smo stvarno više para, ali je tu bio i naš sin pa je opet para pokrivala samo odnovne troškove i bili smo još srećniji, iako nismo i dalje imali ni auto i putovanje. Nakon 9 takvih godina gde smo sve dali od sebe, gde sam i ja počela zarađivati i kad smo konačno sve svoje imali, došli do našeg stana, kola, more, skijanje..nije nam ništa manjkalo! Tada se moj muž razboleo i posle 11 godina braka sam ostala sama sa sinom. E vi recite da li je tako fer i posteno?
Ostavi svoj komentar
#183
Uvek pomirisem WC papir nakon sto se obrisem :( ne znam sto to radim al ne mogu da prestanem
odobravam 470 • osudujem 1415 • komentari 70
Detaljnije
Ispovest dana
Radim kao serviser medicinskih aparata i na dječijoj hirurgiji sam vidio šta znači borba za život. Djevojčica iz doma za nezbrinutu djecu se bori sama sa neizlječivom bolesti, bez podrške ikoga, a kaž...
odobravam 198 • osuđujem 5 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Dečko mi je rekao da nisam lepa kao njegove bivše devojke, ali sam ja izabrana. Lepota je prolazna i da svakako neću biti lepša za jedno 10 godina sa stomakom od porođaja od neke njegove koleginice do...
odobravam 1119 • osuđujem 109 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Razveli smo se prije 4 godine. Imamo dijete ali ja ne šaljem alimentaciju jer mislim da će te pare potrošiti na sebe a zadnji put sam vidio dijete prije 2 godine. Ne pere me grižnja savjesti jer znam ...
odobravam 77 • osuđujem 3076 • komentari 0
Detaljnije
