Daj svoje mišljenje.
Odrasla sam u porodici gde roditelji nisu puno razmišljali imaju li uslova za decu, već ajde nek su živi i zdravi. Mene je neki inat i bes prema takvom životu terao da radim, školujem se i nešto postignem. Već godinama radim u struci i lepo zarađujem i uvek sam sve pomagala, a pogotovo sestre i brata. Rastužuje me, a i besna sam jer su isti kao moji roditelji. Nesnađeni, neambiciozni, nezahvalni i svi su im drugi krivi. Osećam da me iscrpljuju i finansijski i mentalno. Najradije ne bih nikog od svoje porodice više gledala.
