Daj svoje mišljenje.
Pao sam na radnom mestu. 5h sam čekao da mi otvore bolovanje, još je med. sestra vikala pred kraj smene, kad sam pitao hoće li me ikad primiti: "ajde ne vidim da si se nešto izlomio", jurio danima da sredim papirologiju plus ispravljao krive Drine jer dr nisu ni pravilno popunjavali papire, već npr. upišu pogrešan datum kad se povreda dogodila, dr u hitnoj mi čak nije ni dala izveštaj već samo uput za snimanje, a nogu mi je prvi put neko pogledao tek nakon dve nedelje. Komisija samo pregleda izveštaje koje oni traljavo popunjavaju, a termini se čekaju izvan tog opsega bolovanja. Teško nama sa ovakvim lekarima, mnoge simptome vučem dugo jer nemam ni vremena, ni volje. Npr. Godinu dana mi već pišti u ušima, ORL mi dala neke sprejeve i kapi i nikom ništa. Išao kod 6 stomatologa, izađen živac, a i dalje mi se čini da me baš taj zub malo boli, ali svakodnevno. Posle kad mlad čovek umre kažu "bio je zdrav i prav", ne, nego lekari ne žele da se posvete pacijentu onako kako bi trebalo.
