Daj svoje mišljenje.
Celog života su pravili razliku između sestre i mene. Ona je uvek bila prioritet za sve, mene su držali po strani. Njoj kad zatreba bilo šta odmah mora da se učini, za mene ako može može. Kada se udala i otišla duži vremenski period se samo o tome pričalo, nisu ni primetili da sam ja zbog nekih svojih problema naglo smršala i popustila na faxu. Kad sam se zaposlila očekivalo se od mene da sestri šaljem pare jer ona u tom periodu nije radila. I danas je skoro ista situacija iako obe imamo svoje porodice. Od mene se i dalje očekuje da ja njenu ispoštujem, dok za moju ako se može može. Očekuje se da pomažem i mojima jer sam bliža, a kad im kažem da imaju i drugu ćerku i zeta uvek nađu opravdanja. Razlika je što im više ne ćutim i onda ja ispadam bezobrazna. Kap koja je prelila čašu je bila kad sam se ja porodila niko oko toga nije pravio ništa, dok se za sestrinu decu pravila fešta. Digla sam ruke od njih, niti ću više da ih poštujem ili pomažem. Umorna sam da me celog života prave budalom.
