Daj svoje mišljenje.
U vezi smo 3 godine. Već skoro 2 godine imam raspravu oko toga kad ćemo da se preselimo i živimo sami (on želi da kupi kuću), podržavam i poštujem to ali za to je potrebno mnogo novca i sigurno bar još 2-3 god da se to realizuje. Moje strpljenje je pri kraju ne mogu više vezu na daljinu odlazak kod njega i dolazak kod mene. Viđamo se par puta u nedelju dana ali mi više nije zabavno. Osećam se izgubljeno u svom životu i ne znam šta više da radim. Njegov glas razuma je bitno da se volimo bitno da smo zajedno kad spomenem stan u gradu koji je blizu i njemu i meni on kaže kako nema finansija i to sam razumela neki period ali sada kad shvatam da on finansira svoju porodicu i da zarađuje poprilično dovoljno novca (drago mi je zbog njega). !!! meni novac nije bitan !!! ali mi je bitan mir!! On je u fazonu kako to finansijski ne može da izgura.. ne znam šta da radim više, gušim se, gubim se, ne znam šta više osećam i ne mogu ovako više a teško mi je da raskinem.. pucam!
